Пројекат наставља теоријска истраживања књижевности која се у Институту за књижевност континуирано обављају последњих педесет година. У претходном периоду критички су осветљени модерни естетичко-философски системи (онтологија, феноменологија, структурализам), афирмисана је нова методологија науке о књижевности (англо-америчка нова критика, естетика рецепције, семиотика, архетипологија) и обављена значајна истраживања из области теоријске поетике о појединим књижевним родовима, врстама и жанровима. Истраживања су публикована у више монографија, у десетини тематско-проблемских зборника и у више стотина чланака у научним часописима.
У наредном четворогодишњем периоду теоријска истраживања књижевности ће бити настављена, иновирана, систематизована и критички валоризована. Научни рад ће се одвијати на два плана: 1. критичка оцена савремених теорија културе и њихова примена у новим интерпретацијама, реактуализацији и ревалоризацији српске модерне књижевности и 2. истраживање теоријских основа и теоријских аспеката српске књижевне мисли у другој половини 20. века, односно испитивање како су круцијалне књижевне теорије примењене у српској књижевној критици. Нова, мултидисциплинарна и интердисциплинарна изучавања у хуманистичким наукама довела су до тога да се теорије појединачних хуманистичких дисциплина синтетишу у општу теорију културе као најшири контекст у којем свака дисциплина налази изазов да редефинише предмет свог истраживања и добија подстицај да иновира утврђене научне методе. Тако је и класична теорија књижевности у постмодерном добу уклопљена у интегралну хуманистичку дисциплину какву представља Теорија културе, која испитује динамичне везе између књижевности и културног контекста у којем она настаје или који собом обликује. Оваква истраживачка стратегија отворила је савремену науку о књижевности према непосредној друштвеној и идеолошкој пракси, а не само према другим духовним дисциплинама.