др Игор Перишић


Игор Перишић (1974), дипломирао (група за Општу књижевност и теорију књижевности), магистрирао (теза „Аутопоетика и историја у Гробници за Бориса Давидовича Данила Киша, Новом Јерусалиму Борислава Пекића и Фами о бициклистима Светислава Басаре“) и докторирао на Филолошком факултету у Београду (дисертација „Утопија смеха у романима Мртве душе Николаја Гогоља, Уликс Џејмса Џојса и Златно руно Борислава Пекића“). Од јуна 2005, као стипендиста-докторант Министарства науке и заштите животне средине, сарађује у Институту за књижевност и уметност у Београду, а од октобра 2006. године стално је запослен на пројекту „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“. У септембру 2018. изабран је у звање вишег научног сарадника.

У оквиру међународног пројекта „Књижевност и постсоцијалистичке промене“ (2009–2010), под покровитељством немачке агенције DAAD и српског Министарства науке, у два наврата боравио на истраживачком раду на Универзитету „Мартин Лутер“ у Халеу. Током 2014. завршио постдокторско усавршавање на Универзитету у Нотингему (тема: „Примена постколонијалних теорија и теорија рода на редефинисање жанра женског портрета у српској књижевности и култури“).

Објавио књиге Гола прича (2007), Увод у теорије смеха (2010, друго издање 2012), Утопија смеха (2013), Критика и метакритика (2014) и Женски портрети (2017), као и шездесетак студија и чланака у научним зборницима, научним часописима и књижевној периодици. Са Слободанком Владив Гловер и Миленом Илишевић уредио међународни научни зборник радова Транскултурна димензија славистичких студија и компаративна књижевност (2014).

Уређивао је домаћи књижевни часопис Књижевни магазин (2010–2012 области теорије и критике), као и међународне научне часописе Филолошке студије (2015–2017) и The Dostoevsky Journal: A Comparative Literature Review (2014–2018). Од 2013. године, један је од уредника научног часописа међународног значаја Књижевна историја. Био је председник Српског књижевног друштва (2016).

Области интересовања: књижевна теорија, теорије комике и смеха, постколонијалне теорије, студије рода, савремена српска књижевност, историја опште књижевности, историја српске књижевне критике.


Библиографија