Научним скупом „Поезија и поетичка мисао Новице Тадића“ од 5. до 6. априла у Требињу отворена је традиционална културна манифестација „Дучићев дан”, посвећена великом српском песнику, Требињцу Јовану Дучићу, која се годинама одржава на празник Благовести, када је преминуо великан српске поезије. Реч је о 16. скупу који се организује у оквиру специјалних веза између Републике Србије и Републике Српске, а у реализацији Института за књижевност и уметност и Општине Требиње, манифестације „Дучићеве вечери поезије“.


У оквиру „Дучићевог дана“, 6. априла са почетком у 18 часова, у требињској Народној библиотеци промовисан је зборник радова Поезија и поетичка начела Лазе Костића. Јубиларни, 15. зборник који је резултат сарадње ИКУМ-а и града Требиња приредили су др Светлана Шеатовић и др Марко Аврамовић. Сâм зборник је 30. у едицији „Поетичка истраживања“ Одељења за поетику модерне и савремене српске књижевности.


У организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Одељење за поетику модерне и савремене српске књижевности и Дучићевих вечери поезије из Требиња од 5. до 7. априла биће одржан научни скуп „Поезија и поетичка мисао Новице Тадића“. Научни скуп је резултат сарадње ИКУМ-а и града Требиња дуге шеснаест година, а овог пролећа организован је и поводом педесетогодишњице штампања прве збирке Н. Тадића, Присуства. Уредник скупа је руководилац Одељења, научни саветник, др Светлана Шеатовић.


У оквиру пројекта билатералне сарадње између Филолошког факултета Универзитета у Београду и Института за савремену историју у Љубљани, под називом „Род и интелектуална историја у српској и словеначкој периодичној штампи у 20. веку“, одржана су два радна округла стола у Београду. Први је био 26. марта на Филолошком факултету, а други 29. марта у Институту за књижевност и уметност у Београду.


Задовољство нам је да вас позовемо на промоцију зборника радова Непреводљивости: Барбара Касен. Промоција ће се одржати у библиотеци Института за књижевност и уметност, 2. априла са почетком у 12 часова. О зборнику ће говорити: др Александра Манчић, научни саветник, др Јелена Филиповић, редовни професор, др Миланко Говедарица, редовни професор, др Новак Малешевић, научни сарадник. Радујемо се вашем доласку!


Министарство науке, технолошког развоја и иновација дана 13.03.2024. године расписало је Седми позив за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студија у научноистраживачки рад НИО. Молимо да на својој интернет страници објавите информацију о Седмом позиву и да наведете да се текст Позива и пријаве могу преузети са сајта Министарства www.nitra.gov.rs кликом на линк.


У организацији Одељења за теорију књижевности и уметности, 27. марта 2024. у 12 часова у Библиотеци Института биће одржано предавање „Почеци психоанализе: Шугар и Фројд“ Душана Маљковића.


Институтска истраживања периодике, која су резултирала објављивањем зборника радова о часопису Жена данас (1936–1940) и покренула нова истраживања антифашистичког, феминистичког и књижевног наслеђа његових сарадница, а посебно Митре Митровић, нашла су свој одјек у француској јавности. Наша сарадница Станислава Бараћ, заједно са историчарем Вељком Станићем, дала је интервју за специјално издање Ле Монда посвећено члановима покрета отпора у Другом светском рату на глобалном нивоу (Les résistants). Пре појаве овог онлајн издања у оквиру престижне Ле Мондове едиције (Le Monde hors-série), преносимо део који се односи на антифашистички покрет отпора у Србији, тј. на деловање Митре Митровић и њених другарица окупљених око прве серије часописа Жена данас.


Промоција зборника радова Драгиша Васић: век црвених магли, у издању Института за књижевност и уметност и Музеја рудничко-таковског краја, одржаће се у Горњем Милановцу у уторак, 20. фебруара са почетком у 19.00 часова, у галерији Музеја, Синђелићева 7.


Oвогодишњи програм Центра за југословенске студије и Дома омладине Београда почеће трибином на којој ће се разговарати о зборнику Часопис Жена данас 1936–1940: просвећивање за револуцију (ур. Станислава Бараћ), као и о аутобиографским записима Митре Митровић Отписана (прир. Вељко Станић), али и другим актуелним догађајима и интервенцијама у јавном простору. На трибини ће говорити др Станислава Бараћ, др Вељко Станић, др Ивана Пантелћ и Сања Петровић Тодосијевић. Опис трибине налази се у прилогу.


Позивамо Вас да се пријавите за учешће на међународном научном скупу посвећеном делу Слободана Селенића, који ће се одржати 6. и 7. јуна 2024. године на Институту за књижевност и уметност у Београду.


У понедељак 18. децембра, с почетком у 10:30 часова, у Библиотеци Института за књижевност и уметност биће одржан округли сто „Почеци психоанализе на јужнословенском простору“.


У Научно-образовно културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу од 17. до 19. новембра 2023. реализован је едукативни део пројекта Удружења фолклориста Србије Заједно у очувању НКН: подизање капацитета локалних заједница, који је финансијски подржало Министарство културе Републике Србије. Допринос пројекту пружили су и сарадници Центра за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, као и Културни центар „Вук Караџић“ из Лознице. Пројектом је руководила др Данка Лајић Михајловић (научни саветник Музиколошког института САНУ), а као стручни консултант била је ангажована др Смиљана Ђорђевић Белић, руководилац Одељења за фолклористику нашег института. У организацији и реализацији биле су ангажоване и мср Данијела Лекић и мср Марина Младеновић Митровић, сараднице поменутог одељења, а у радионицама су уествовали и мср Дејан Илић и мср Ана Милинковић.


У уторак 12. 12. 2023. у сали 105 НВС, с почетком у 9.30 часова, одржаће се научни скуп „Поетика Живорада Недељковића“. Скуп организују Задужбина „Десанка Максимовић“ и Одељење за поетику модерне и савремене српске књижевности Института за књижевност и уметност.


У среду 06. 12. 2023. године Фулбрајтов стипенидиста Џон К. Кокс одржаће у библиотеци Института у 12 часова предавање на енглеском језику о свом раду на превођењу српске књижевности и промени приступа избору дела. У наставку прочитајте више.



Институт за књижевност и уметност објављује План јавних набавки за услуге Лектуре и коректуре, слога, прелома и штампе публикација.


У среду, 15. 11. 2023, у Библиотеци Института за књижевност и уметност одржана је промоција међународног интердисциплинарног зборника радова Нико Бартуловић: вртлог идеја и идентитета. Уз хварске смокве, папрењаке, прошек „Петар Хекторовић“ и сплитске торончине посетиоце су поздравили директор Института Бојан Јовић и управник Универзитетске библиотеке др Александар Јерков, а зборник су представили др Бојан Ђорђевић са Филолошког факултета у Београду и др Милан Гулић са Института за савремену историју. Др Светлана Шеатовић, др Сања Роић и др Марко М. Радуловић, уредници, укратко су посетиоце упознали са едицијом Лимес, у оквиру које је зборник објављен.





Задовољство нам је да вас позовемо да присуствујете научном скупу „Between Distant and Close Reading – Periodical Studies and Humanities in the 21st Century“, који ће се одржати 27. октобра, од 9 до 15ч у Библиотеци Института за књижевност и уметност. Настављајући сарадњу успостављену Уговором о сарадњи између Института и Универзитета ИУЛМ у Милану, као и Меморандумом о разумевању између Института и Европског друштва за проучавање периодике, Одељење Периодика у историји српске књижевности и културе и Истраживачка група за студије периодике Универзитета ИУЛМ организују једнодневну конференцију. У наставку можете прочитати више и преузети позив.



У среду, 6. септембра 2023. године, у склопу трибинског програма Студентског културног центра у Београду, представљен је зборник научних радова Српска поезија у доба транзиције (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2023), који су уредиле др Јана Алексић и др Милица Ћуковић. О овој трећој публикацији из едиције Културни оквири српске књижевности научног одељења Српска књижевност и културна самосвест говорили су проф. др Радивоје Микић (један од рецензената пубикације) и мср Никола Маринковић, издвојивши и протумачивши тематска и проблемска тежишта свих радова објављених у овом зборнику. Трибину је уредила Весна Капор. Будући да је у зборнику Српска поезија у доба транзиције мапиран развој српског песништва у минуле три деценије, у другом сегменту програма савремени песници и песникиње Кајоко Јамасаки, Велимир Кнежевић, Јелена Марићевић Балаћ, Милица Шпадијер, Марко Ђорђевић и Александра Батинић читали су остварења из својих песничких књига, сведочећи о поетичком плуралитету и високом естетском квалитету савремене српске поезије, о којем је подробно писано у самом зборнику.


Сарадници Одељења за фолклористику Института за књижевност и уметност и ове године су у Научно-образовно културном центру Вук Караџић у Тршићу, под покровитељством Министарства просвете, реализовали образовни програм за ученике средњих школа. Реч је о семинару који је намењен полазницима који желе да дођу до одговора на питања: Шта пручава фолклористика? Које су сличности и разлике између појмова народна/усмена књижевност и фолклор? Шта је вербални, а шта музички фолклор и да ли је могуће сагледавати их засебно? На шта све мислимо када говоримо о традицији, култури и културном наслеђу? Да ли је традиција статична, везана само за прошлост, или је и део света у ком живимо? На који начин и у којим приликама са културним наслеђем ступамо у дијалог, како се према њему можемо стваралачки односити и зашто оно јесте битан део идентитета савременог човека?


Позивамо Вас да се пријавите за учешће на другом по реду научном скупу на тему односа филмске и књижевне уметности, у организацији Института за књижевност и уметност у Београду, који ће се одржати од 27. до 29. новембра 2023. године у просторијама Института у Краља Милана 2 у Београду. Након успешно одржаног претходног скупа под називом „Филм и књижевност“ (Београд, 29–30. новембар 2018), као и међународног научног зборника радова Филм и књижевност (2020), који су уредили др Марија Грујић и др Кристијан Олах, објављеног у издању Института за књижевност и уметност, са задовољством Вас позивамо да нам се придружите и узмете учешћа на следећем скупу на коме ће се расправљати о узајамним везама филма и књижевности, имајући у виду да су те везе од кључног значаја за разумевање савремених основа књижевне, језичке, визуелне и музичке културе, односно културе екрана, као и виртуелне културе. У наставку можете прочитати више и преузети позив.


Институт за књижевност и уметност, научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“, заједно са културним установама Града Крагујевца и Задужбином „Доситеј Обрадовић“, организoвао је тродневни научни скуп „Обреновићи и књижевност“, од 29–31. маја 2023. године, у Крагујевцу и Београду, поводом 200-годишњице рођења кнеза Михаила Обреновића. Отварање и пленарна седница одржани су у Старој скупштини у Крагујевцу, а остале сесије оба дана научног скупа у Конгресној сали Хотела Крагујевац.


Институт за књижевност и уметност, научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“, заједно са културним установама Града Крагујевца и Задужбином „Доситеј Обрадовић“, организује тродневни научни скуп „Обреновићи и књижевност“, од 29–31. маја 2023. године, у Крагујевцу и Београду, поводом 200-годишњице рођења кнеза Михаила Обреновића. Град Крагујевац и Министарство науке и технолошког развоја подржали су овај пројекат, на којем ће учествовати тридесетак проучавалаца периода који је обележила династија Обреновића, не само из историје књижевности него и других блиских дисциплина. У наставку вести преузмите програм.


Научни скуп „Поезија и поетичка начела Лазе Костића“ у организацији научног одељења Поетика модерне и савремене српске књижевности Института за књижевност и уметност у Београду и Дучићевих вечери поезије из Требиња, одржан је у Требињу 6. и 7. априла 2023. године. Реч је о јубиларном 15. научном скупу који је реализован у сарадњи с градом Требињем, у оквиру манифестације „Дучићев дан“, којом се обележава дан Дучићеве смрти 7. април.


Научно одељење за фолклористику организује 19. априла у 13.30 часова разговор о зборнику Disenchantment, Re-enchantment and Folklore Genres, који су уредили проф. др Немања Радуловић и др Смиљана Ђорђевић Белић. У разговору ће учествовати др Бојан Јовић, проф. др Данијела Поповић Николић и уредници.