Одељење за фолклористику основано је 2020. године, делом настављајући истраживања реализована у оквиру пројеката Српско усмено стваралаштво у балканском контексту (2004–2006), Српско усмено стваралаштво (2006–2010) и Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (2011–2019). Сарадници одељења усмерени су ка теоријским, теоријско-методолошким и теоријско-терминолошким проучавањима поетике и историје усмене књижевности, традицијске културе и фолклора, обухватајући и архивска и теренска истраживања. Фолклорни феномени сагледавају се у интеркултурном контексту, при чему се интеркултуралност концептуализује у различитим кључевима: компаративни јужнословенски, балкански и европски контекст, интеракције на нивоу писане и усмене књижевности, традицијске и урбане културе, укључујући и трансформације фолклора у савременим оквирима, на пресеку различитих културних модела (традицијске, популарне, масовне, медијске културе).
Истраживања се концентришу око неколико централних тема: теоријско-терминолошка, поетичка и жанровска питања фолклористике; историја фолклористичких истраживања; фолклор као део традицијске културе; транспозиције фолклора у различитим уметностима (књижевност, визуелне уметности и сл.). Испитивања потенцијала апликативне фолклористике остварују се кроз рад на проучавању, документовању и заштити елемената нематеријалног културног наслеђа.
Сарадници Одељења за фолклористику сарађују са бројним научно-образовним и институцијама културе (Удружење фолклориста Србије, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“ и др.), учествујући у едукативним и активностима из домена промоције науке.