Oдељење „Српска књижевност и културна самосвест“, формирано почетком 2020. године, усмерава своја истраживања трагом теоријских претпоставки новог историзма (поетике културе), али и других сродних аналитичких стратегија које омогућавају да читање књижевног текста буде проширено на културни контекст епохе.
Изучавање културне самосвести српске књижевности представља могућност да се приближe унутрашњи приступ књижевним текстовима (тумачење одлика и смисла) и сагледавање контекста који утиче на њихово обликовање, односно уочавање повратних утицаја текстова на контекст. У основи такве аналитичке перспективе је уверење да су књижевност и свака велика уметност „осетљиви регистар сложених борби и хармонија културе“ (С. Гринблат). Отуда су књижевна дела, поред условне естетске аутономије, многозначни документи те врсте.
Кровна тема серије програма „Културни видици српских писaца и епохални изазови 20. века“ отпочела је скупом „Српска књижевност почетком 20. века, модерност и стари задаци“, одржаном 25. јуна 2020. године.
Планирају се основна истраживања, приређивање грађе и научних издања, као и организовање скупова, трибина и разговора на којима ће се књижевна питања разматрати са наглашено културног аспекта, било да је реч о периодима и ширим појавама, било да су ужи предмет истраживања аутори који су, укупним деловањем, обележили своје раздобље.