У организацији Одељења за теорију књижевности и уметности, 23. октобра 2024. године одржан је округли сто под називом „(Nesting) Orientalism Revisited: настанак, допринос и перспективе концепта“ (ур. др Марија Грујић), посвећен теоријским и методолошким дометима научног модела nesting orientalisms, чија је ауторка професорка емерита др Милица Бакић-Хејден (Универзитет у Питсбургу, САД). Овај важан концепт је на округлом столу теоријски посматран у контексту студија оријентализма и балканизма, антропологије, историје, студија феминизма и субалтерн студија. Поред проф. емер. Милице Бакић-Хејден, учесници округлог стола били су др Марија Грујић (Институт за књижевност и уметност, Београд), проф. др Елиса Хелмс (Централноевропски универзитет, Беч), др Зоран Миндеровић (самостални истраживач, САД) и др Зорана Симић (Институт за књижевност и уметност, Београд).
Округли сто отпочео је поздравном речју др Бојана Јовића, директора Института за књижевност и уметност, који је нагласио како развој концепта nesting orientalisms представља узбудљив теоријски искорак заснован на проблемима идентитета, односно Другог, што јесте посебно актуелна тема у последњих неколико деценија, када се геопоетичка питања неизоставно преплићу са геополитичким. Присутнима се потом обратила виша научна сарадница др Марија Грујић, која је као организатор и водила разговор. Указујући на широк одјек научних постигнућа проф. Бакић-Хејден међу културолозима, балканолозима и религиолозима широм света, напомињући и то да је концепт nesting orientalisms други најчешће цитиран у часопису Slavic Review, Марија Грујић потцртала је и квалитете који ову научницу чине потпуним хуманистом: способност емпатије и разумевања различитости, рад прожет разумевањем за Другога.
Проф. Милица Бакић-Хејден приказала је историју настанка свог утицајног научног концепта, развијеног на темељу раног упознавања са оријентализмом Едварда Саида, који је она још с краја 80-их година прошлог века препознала у реторици медија у Југославији, те га увела у југословенски и шири славистички контекст. Учинила је то најпре у чланку „Балкански оклоп, терет или штит“, објављеном у листу Борба 1990. године, који је наишао на опречне реакције, затим у раду „Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics“ (Slavic Review 51, 1992), где први пут употребљава термин nesting orientalisms како би објаснила механизме деловања оријентализма на нашим просторима, да би потом, на панелу 1993. са Маријом Тодоровом, а затим 1995. у засебном чланку под називом „Nesting Orientalisms. The Case of Former Yugoslavia“ (Slavic Review 54, 1995), овај концепт детаљно образложила. Професорка Бакић-Хејден истакла је како су јој теоријска знања на студијама индологије пружила јаснији увид и у ситуацију на Балкану, те је поставила идејну суштину концепта, засновану на преклапањима дејства механизама односа према Другом у различитим културолошким и теоријским доменима. Том приликом поделила је и лична искуства са студија у Индији, кроз примере који сведоче о интернализацији хијерархијских односа подређености и надређености и њиховом спором искорењивању.
Преко Зум плаформе, из Аустрије и Сједињених Америчких Држава, округлом столу прикључили су се проф. др Елиса Хелмс и др Зоран Миндеровић. Елиса Хелмс, представница значајне антрополошке школе која подрива стереотипне представе о бившој Југославији, представила је своја најновија испитивања у оквиру овог концепта. Најпре је поменула истраживање родних аспеката nesting balkanism и nesting orientalisms у послератној Босни, које је потврдило како је босански народ у разговору о религији уводио бинарне опозиције између заосталог и модерног, Оријента и Европе, чиме би повлачио јасну границу према којој своју исламску праксу укључује у западни, европски, модерни контекст. Елиса Хелмс представила је и поставке свог тренутног етнографског рада у Бихаћу поводом мигрантске кризе, којим ће показати данашње деловање nesting механизма, и најновијом теоријском литературом потврдити хипотезу да раса – за разлику од религије и националности – не мора бити пресудна за обликовање Другости.
Зоран Миндеровић, лингвиста и преводилац, увео је идеју „интенционалног незнања“, које ствара предрасуде које је немогуће превазићи, первертиране перцепције Другости и арбитрарне и имагинарне хијерархије. Надовезујући се на чланак М. Бакић-Хејден „What’s So Byzantine About the Balkans?“, нагласио је како су америчке перцепције о Балкану погрешно повезане са Византијом као Другим, те како придев византијски има пежоративно значење у тамошњем свакодневном дискурсу. Миндеровић је скренуо пажњу и на, по њему, најстарији писани извор о пореклу ове дихотомије: пету књигу Херодотове Историје, где се успостављају разлике између Грка и Персијанаца. Мада Херодот касније напомиње да је подела на „рационалне“ и „дивље“ релативне природе, мишљење интенционално неупућених задржава се по правилу на поделама, које су догматичне и ограничене. У том смислу, нагласио је како концептуална оријентација професорке Бакић-Хејден може да омогући стварање теоријских, књижевних и лингвистичких оруђа и методологија којима би се осветлила извитопереност предрасуда о Балкану.
Последње излагање одржала је др Зорана Симић, која је истражила епистемолошке претпоставке у теорији Милице Бакић-Хејден, и уопште, теоријама оријентализма и балканизма, у јукстапозицији са феминистичком епистемологијом. Сагледавајући потенцијалне паралеле и разлике у критикама доминантних дискурса који производе поделе на сопства и другост, засноване на бинарним опозицијама Исток–Запад и мушко–женско, Зорана Симић испитала је како нам епистемичка позиција сазнаваоца кроз призму феминистичке епистомологије може бити корисна и у теоријама оријентализма и балканизма. Повезивањем епистемолошке концепције на којима се заснивају мисли Е. Саида и М. Бакић-Хејден са појединим феминистичким теоретичаркама, утврдила је места сусрета и разилажења тих концепција, те понудила начине на који она могу допринети проучавању сродних феномена у различитим дисциплинама. Посебно је истакла варијанте феминистичких standpoint теорија и постмодернистичког феминизма, који на различите начине могу ступити у дијалог са теоријама балканизма и оријентализма, допуњујући и испитујући их.
Сви учесници округлог стола потврдили су актуелност концепта nesting orientalisms, која се одражава и у појмовној растегљивости и у широкој примени – кроз логику односа према другости као таквој (класној, родној, националној…). Потцртали су, такође, ризик од екстремне реторике, која би могла одвести у антиевропску радикалност, односно, замку од западања у окцидентализам као исту грешку „с друге стране“. По завршетку излагања, у дискусији је узео учешћа и проф. емер. др Роберт Хејден, антрополог и аутор значајне студије Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflics, који је поделио своје сећање на процес објављивања најпознатијег чланка М. Бакић-Хејден о присуству оријентализма у Југославији.
Заинтересованост свих присутних за продубљивање изнетих истраживачких тема резултирала је и идејом о потреби приређивања темата који би био објављен у међународном научном часопису Књижевна историја.
