Међународни научни скуп Савремена српска фолклористика 15, који су организовали Удружење фолклориста Србије, Институт за књижевност и уметност (Београд) и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у сарадњи са НОКЦ „Вук Караџић”, одржан је од 4. до 6. октобра 2024. у Тршићу.
У организацији и реализацији конференције учествовали су еминентни стручњаци из Србије и инпстранства, из двадесет институција (Институт за књижевност и уметност, Беград; Филолошки факултет, Београд; Филозофски факултет, Ниш; Филозофски факултет, Нови Сад; Филозофски факултет, Београд Етнографски институт САНУ; Музиколошки институт САНУ; Балканолошки институт САНУ; Институт за класичне студије и славистику Филолошког факултета Универзитета у Гдањску, Гдањск, Пољска; Универзитет „Св. Кирил и Методиј”, Скопље, Северна Македонија; Институт за фолклор „Марко Цепенков”, Скопље, Северна Македонија; Филолошки факултет, Универзитет „Гоце Делчев”, Штип, Северена Македонија; Институт за словенско народописје ЗРЦ САЗУ, Љубљана, Словенија; Институт за етнологију и фолклористику, Загреб, Хрватска; Универзитет у Стразбуру Стразбур, Француска; Филолошки факултет МГУ, Москва, Русија; Центар за теоријске студије фолклора, Руски државни универзитет за хуманистику, Москва, Русија; Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука, Република Српска, БиХ; Филолошки факултет Пале, Република Српска, БиХ; Академија умјетности Универзитет у Бањалуци, Република Српска, БИХ).
Пленарана предавања одржали су проф. др Слободан Наумовић (Филозофски факултет, Београд) и проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд), а саопштавање реферата везаних за централне теме скупа Фолклористика–идеологија–политика и Савремена фолклористика организовано је кроз седам сесија.
Учесници скупа обишли су комплекс Сабориште, родну кућу Вука Караџића и манастир Троноша, а уприличено је и представљање издања Удружења фолклориста Србије, као и дигиталног Индекса типова српских народних приповедака.
Подстицајни реферати донели су прилику за динамичну размену научних знања и идеја и интердисциплинарно усмерено укрштање погледа на конкретне проблеме дефинисане централним темама скупа. У том правцу, у оквиру теме Фолклористика–идеологија–политика, посебна пажња посвећена је дискутовању места фолкора, фолклористике (и сродних дисциплина) у научним и политичким дискурсима у дијахронијској и синхронијској перспективи, али и изазовима примене истраживања на ширем плану креирања научних и културних политика. С тим у вези у дискусију су укључени и проблеми мултикултурализма, глобализације, инкузије, као и питања везана за улогу науке у креирању различитих типова колективних идентитета и културног наслеђа. Коначно, нису занемарена ни, данас изузетно важна, питања статуса традиције (и наука које се њоме баве) у контексту тржишне економије, маркетиншких политика, конзумеристичке културе. Истраживања везана за тему Савремена фолклористика осветлила су актуелне правце и поља истраживања: од компаративних проучавања, преко истраживања из оквира поетике, типологије, жанрова, до савремених физичких и виртуелних терена.
Овом је међународном конференцијом, петнаестој по реду у организацији Удружења фолклориста Србије, коме се на пословима организације ове године придружио и наш институт, још једном је показано да фолклористика и њој сродне дисциплине представљају истраживачка поља високог потенцијала, са могућносшћу усмеравања и ка фундаменталним (теоријско-емпиријским) и ка апликативним доменима.
