Научно одељење „Периодика у историји српске књижевности и културе“ позива Вас на предавање др Светлане Стефановић, научне сараднице и више архивисткиње Архива Југославије под називом „Периодика – извор од прворазредног значаја у изучавању историје жена и рода у Србији и Југославији 19. и прве половине 20. века“.
Предавање ће се одржати у уторак, 5. новембра 2024, са почетком у 12 часова, у Библиотеци Института, као пети догађај у оквиру циклуса предавања и разговора „Истраживања периодике у новим издањима Института за књижевност и уметност“.
Повод овом предавању по позиву представља објављивање зборника радова Часопис Жена данас (1936–1940): просвећивање за револуцију (34. том серије Историја српске књижевне периодике), којем је др Светлана Стефановић дала значајан допринос, не само као ауторка чланка у уводном делу зборника, већ и својим укупним претходним радом, као једна од пионирских истраживачица периодике поставивши основе за сва даља тумачења историје жена, женског интелектуалног, књижевног и културног наслеђа 19. и 20. века, па тако и антифашистичког наслеђа жена Југославије.
Стефановић Светлана је основну и средњу школу похађала у Вараждину и Карловцу. Студије археологије и историје уписала је на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирала је 1994. године на Катедри за историју Југославије са темом Задругарство и југословенско чиновништво. На истој катедри уписала је и магистарске студије, које је са успехом завршила 2001. године одбранивши магистарски рад Женско питање у београдској штампи и периодици 1918–1941. Током 1996. и 1997. године радила је као истраживач-сарадник на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Докторске студије уписала је на Катедри за историју Источне и Југоисточне Европе на Факултету за историју, историју уметности и оријенталне науке Универзитета у Лајпцигу. Докторски рад под насловом Нација и род - жене у Србији од средине 19. века до Другог светског рата (Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg) одбранила је 2013. године. Објавила је више радова и учествовала је на неколико научних скупова у земљи и иностранству (Београд, Лајпциг, Берлин, Цирих, Праг). Била је сарадница на више страних и домаћих пројеката: „Herrschaft in Südosteuropa. Kultur- und sozialwissenschaftliche Perspektiven“, 2009–2011, Max-Weber-Kolleg – Erfurt, пројекат је финансирала Deutsche Forschungsgemeinschaft (DFG); „Теорија, активизам и културне/уметничке праксе: феминистичка штампа у Србији 1990-их и 2000-их година“, 2017–2018, Филолошког факултета у Београду, докторски курс је финансирала Фондација Erste i Wus из Аустрије; „Портал за женску и родну историју“, 2019, Историјског института Београд, пројекат је подржало Министарство културе и информисања. Током 2023. године учествовала као предавачица и менторка у Курсу женских студија Фондације Соња Дрљевић (Женски центар Ужице). Бави се превасходно друштвеном, женском и родном историјом у 19. и првој половини 20. века (али и у ратном и социјалистичком периоду) у Србији и Југославији (женски часописи, женска друштва, однос нација и род, национални/родни идентитети).
Од 2017. ради у Архиву Југославије у Београду, прво на пројекту дигитализације ТАНЈУГ-ове фото-грађе, а од 2022. у Одељењу за међуархивску сарадњу и објављивање архивске грађе. Звање научне сараднице стекла је 2019, док је звање више архивисткиње стекла 2022. године.