У уторак 29. октобра у библиотеци Института за књижевност и уметност одржана је још једна у циклусу трибина Фолклористика: изазови и одговори, коју организује Одељење за фолклористику. Иницијатива да и овога пута тема буде везана за дисциплинарно различито усмерена истраживања која обухватају и традицијску културу и фолклор у оквирима дигиталне хуманистике потекла је са претходног сусрета, будући да је у дискусији закључено да досадашња искуства примене научних сазнања на ово поље отварају низ питања и изазова.
Улогу излагача – уводничара овога пута имале су сараднице Музиколошког института САНУ, еномузиколози, др Данка Лајић Михајловић, научни саветник, и др Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник, и сарадница Балканолошког института, др Светлана Ћирковић, виши научни сарадник, чија су примарна поља проучавања везана за антрополошку лингвистику.
Др Данка Лајић Михајловић осветлила је вишедеценијска искуства захтевног рада на заштити и дигитализацији архивске грађе Музиколошког института (од воштаних и шелак плоча, преко магнетофонских снимака, до колекције комерцијалних издања, као и активности везане за дигитализацију пратећих материјала у папирном облику, где се као нарочито занимљива издваја, рецимо, архивска документација Савеза удружења фолклориста Југославије), уз изношење низа запажања о проблемима и изазовима са којима се и сама суочавала. Др Марија Думнић Вилотијевић осврнула се на сопствена искуства учешћа у поменутим активносима, уз посебно дискутовање будућих задатака – уједначавање система каталогизације, изазове поштовања етичких принципа у истраживању и различитим облицима презензације грађе (од правног регулисања проблема доступности грађе за коришћење, преко комплексности рада на објављивању научних и комерцијалних аудио и аудио-визуелних материјала). Др Лајић Михајловић и др Думнић Вилотијевић говориле су и о изразитој укључености дигиталне хуманистике у активности пројекта Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society фонда за науку (програм Идеје), на ком су ангажоване. Др Светлана Ћирковић дала је пресек, сада већ више од две деценије дуге, историје настанка Дигиталног архива Балканолошког института САНУ (ДАБИ), од почетних теренских истраживања и иницијатива др Биљане Сикимић, до сагледавања актуелног стања и статуса овог архива пред чији се даљи потенцијални развој као посебно захтевни постављају проблеми систематизације и допуњавања метаподацима изузетно обимног материјала. Др Ћирковић је представила и начине архивирања грађе пројекта Vulnerable Languages and Linguistic Varieties in Serbia Фонда за науку Републике Србије (програм Идеје), те говорила о изазовима осмишљавања сврсисходног и за кориснике практично употребљивог начина каталогизације различитих облика аудио грађе и пратећих података и фото материјала.
Да су излагања била подстицајна и интригантна, потврдила је и дуга дискусија у којој су присутни разменили мишљења, сазнања и искуства везана за низ проблема: од методолошких, етичких, преко правно-административних, до оних која улазе у домен научних и културних политика и стратегија. Закључак о неопходности интердисциплинарне, али и чвршће утемељене и јасно регулисане међуинституционалне сарадње јесте и охрабрујућ, али и обавезујућ. Први корак у остварењу ове идеје биће формирање (за сада неформалне) мреже за дигиталну фолклористику као почетне радне платформе за размену информација и осмишљавање даљих корака у реализацији активности у овом домену.
