Изучавање је усмерено ка утврђивању места и улоге различитих видова српске књижевности у европским и светским књижевним и културним појавама, као и ка уочавању и анализи разноликих утицаја које су међународни књижевни и културни феномени извршили на српску литературу. Компаративно се истражују наднационалне књижевне традиције и појаве: књижевна раздобља и правци, књижевне врсте и жанрови; хронотопи; аспекти родног, постколонијалног, телесног, идентитета и алтеритета; авангардна, (научно)фантастична, утопијска, хумористичка, сатирично-пародијска и озбиљно-смешна, народна, дечија и популарна књижевност. Анализира се прожимање културног наслеђа и нових литерарних садржаја код наших писаца који су књижевни рад наставили у иностранству. Разматра се предмет и методологија поредбених студија, терминологија, однос књижевности и других уметности; митопоетизација, превођење, приказивање и наративност у књижевности и визуелним уметностима, утицај интернета на књижевност и обрнуто. Нарочита пажња се посвећује могућностима дигиталне технологије за компаративно проучавање књижевности и објављивање резултата у облику семантичке мреже усмерене ка прожимању грађе са компетентним знањем те повезивању са другим, сродним, научним областима и пројектима. Проучавају се српско-француске, српско-англосаксонске, српско-шпанске, српско-италијанске, српско-немачке, српско-руске, као и српско-јужнословенске књижевне и културне везе. Истраживања су мултидисциплинарна и интердисциплинарна.