Научно одељење „Поетика модерне и савремене српске књижевности“ организовала је 3. јуна 2024. округли сто „Франц Кафка: сто година касније“ поводом стогодишњице смрти великог писца, у Београду, у библиотеци Института за књижевност и уметност. Округли сто је трајао од 11 до 14.30 часова. Окупио је осморо универзитетских професора и истраживача који су понудили нова и интердисциплинарна читања Кафкиног дела у српској науци о књижевности и указали на различите аспекте Кафкине прозе. Учеснике су на отварању поздравили др Бојан Јовић, директор Института, др Светлана Шеатовић, руководитељка Одељења, као и мср Катарина Пантовић, уредница округлог стола, који су истакли актуелност и свежину Кафкиног дела данас и важност да се у српској научној и академској заједници разговара и промишља о ефектима које је Кафкино дело имало на потоње генерације како тумача књижевности, тако и писаца и песника.
Прва сесија окупила је излагања која се тичу општијих погледа на Кафкино стваралаштво, те је проф. др Владимир Гвозден у реферату „Кафка и стварност“ говорио о мери у којој је овај велики писац за референтну тачку текста узимао стварност при писању својих текстова, доц. др Вук Петровић је у реферату „Феноменолошки метод и неуспешна егзегеза енигматичних бића у Кафкином делу“ говорио о препознатљивим хибридним, бизарним бићима на примеру три Кафкине приче, док је мср Катарина Пантовић изнела преглед тумачења и разумевања нијанси придева кафкијански.
Реферати друге сесије усредсредили су се на тумачења појединачних аспеката и текстова. Проф. др Биљана Дојчиновић је у реферату „Пресуда и Преображај у настави“ говорила о рецепцији Кафкиног дела међу студентима, а проф. др Владислава Гордић Петковић је у излагању „Љубавни дискурси у Кафкином делу“ представила љубав у Кафкином делу као сложен реторички изазов и подстицај за језичку инфлацију. Проф. др Горан Коруновић је у реферату „Пре последњег звиждука: тумачење приповетке Певачица Јозефина или народ мишева“ истакао необичности у конструисању феномена гласа, заједнице и наративних стратегија у овом тексту, а доц. др Милош Јоцић је у излагању „Франц Кафка и видео-игре“ представио односе видеоиграчких адаптација Кафкиних дела са њиховим књижевним изворницима.
Дискусија је била жива након сваког излагања, а научни радови проистекли из реферата са округлог стола биће објављени у дводелном темату посвећеном Францу Кафки у научном часопису Књижевна историја до краја 2024. године.
