Кратак опис:
Тематско-проблемски зборник радова Српска књижевна критика друге половине XX века – Типолошка проучавања, урађен на пројекту Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика (178013) у Институту за књижевност и уметност, део је припремних радњи за наставак едиције „Српска књижевна критика“. Од 1975. до 1995. године у овој едицији је објављено 25 обимних томова (антологија и хрестоматија) у којима је презентовано књижевнокритичко наслеђе из периода 1768–1940. годинe. По истој научној методологији и техници научног истраживања планирано је да се обради књижевна мисао друге половине XX века.
У првом раду у Зборнику (Предраг Палавестра) и последњем (Милан Радуловић) разматрају се следећа питања: 1. каква је методологија и који су критеријуми примењени у систематизацији српске критике од њених почетака до средине 20. века; 2. да ли је методологију и технику научног презентовања грађе какве су примењене у 25 томова потребно и могућно иновирати; 3. у колико томова треба да буде представљена српска књижевна мисао 1950–2000. године; 4. који критичари из овог периода треба да буду заступљени у едицији на основу књижевноисторијских и аксиолошких критеријума који су утврђени и примењени у првих 25 томова; 5. ко од критичара треба да буде представљен у засебном тому; 6. на који начин треба разврстати и повезати критичаре у заједничке хрестоматије (по генерацијској, хронолошкој или по поетичкој сродности). У овим радовима није садржан целовит и коначан научни елаборат о наставку едиције „Српска књижевна критика“ него је предложено више радних варијанти, са циљем да се представе отворена питања систематизације и типологизације српске савремене критике и да се формулишу теоријски и методолошки проблеми са којима се суочава савремена метакритика.
У први одељак Зборника сврстани су радови који се баве местом и улогом српске књижевне критике у еволуцији српске књижевности (Стојан Ђорђић), терминолошким и методолошким питањима у систематизацији критике (Марија Грујић), значајним књижевним историчарима који су извршили периодизацију целокупне српске књижевности (Ненад В. Николић и Владимир Гвозден).
Други, најобимнији одељак Зборника посвећен је проучавању појединих типова критике. Обрађено је шест карактеристичних типова српске књижевне критике у другој половини XX века: естетичка критика (Игор Перишић), психолошка критика (Кристијан Олах), компаратистичка критика (Милица Мустур и Марко Аврамовић), научна критика: медијевалисти (Јана М. Алексић) и фолклористи (Мина Ђурић), стваралачка критика: писци као критичари (Милена Илишевић) и преводилачка критика (Александра Манчић). Иако непотпуна (недостају нпр. историјска и културолошка критика), ова типологизација је поуздана и инструктивна за израду коначног елабората о наставку едиције „Српска књижевна критика“.
Трећи одељак Зборника садржи текст о отвореним проблемима периодизације српске књижевности (Сава Дамјанов) и о дометима српске књижевне критике у другој половини XX века (Александар Јерков).
На пројекту Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика припремљен је за штампу још један тематско-проблемски зборник радова, у којем су настављена, проширена и продубљена истраживања започета у овом зборнику.