Кратак опис:
Зборник Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за књижевност и уметност у Београду као 7. књига Библиотеке потврђује основне афинитете истраживача и трасира нове правце развоја Пројекта. Заједнички именитељ свих радова у зборнику је уважавање српске усмене традиције као битног елемента националног културног наслеђа. Са дијахронијског становишта усмено стваралаштво се сагледава као снажна вертикала историјског памћења српског народа. У поетичком смислу испитује се до које мере жанр утиче на обликовање сижеа као апстрактне схеме која виртуелно егзистира у свести свих учесника усмене комуникације. Из културолошког аспекта изучавају се односи између традиције и урбаног фолклора, разматрају се питања етницитета, архаичност слојева културе, интеркултурне везе и утицаји. Српско усмено ствара¬лаштво ситуира се у јужнословенски, балкански и европски контекст.
Методологија проучавања усменог стваралаштва обухвата најширу културолошку матрицу која укључује социолошка, етнолошка и етнографска, језичка, књижевнотеоријска, историјска и дру¬га промишљања фолклора. Битан аспект пројекта су компаративна проучавања усменог стваралаштва. Посебно су драгоцена упоредна истраживања фолклора јужнословенских народа, која показују заједничка историјска исходишта, правце и токове развоја усменог стваралаштва, али и особености сваке културе понаособ. У тематском зборнику о српском усменом стваралаштву у интеркултурном коду нису запостављени ни процеси извођења и рецепције, те комплексне везе певача, колектива и традиције у дијахронијској и синхронијској равни. У књижевнотеоријском смислу студије у овом зборнику промовишу савремену методологију проучавања науке о књижевности и усвајају модерна књижевнотеоријска знања европске фолклористике.
Изводи из рецензија:
У зборнику Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду испитују се, с једне стране, историја и поетика српског усменог стваралаштва и, с друге, компаративне везе и међусобни утицаји, структурна и регионална повезаност српског фолклора са другим фоклорним заједницама у јужнословенском контексту. Са становишта прожимања језика и култура, у први план су стављени прикази интеркултуралних контаката и узајамних веза.
(из рецензије проф. др Наде Милошевић- Ђорђевић)
Научном већу Института за књижевност и уметност свесрдно препоручујем за штампу зборник радова Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду, који је уредио проф. др Бошко Сувајџић, руководилац истоименог пројекта, јер је у њему свестрано осветљено стваралаштво из угла сагледавања сложених односа усмене и писане књижевне традиције. Посебно бих истакао да се у овом зборнику, на делу, показала сврсисходност тимског рада истраживача у облати науке о књижевности.
(из рецензије др Миодрага Матицког)