Кратак опис:
Радови објављени у зборнику баве се статусом жанрова (књижевних, уметничко-документарних, новинских) у периодици, и начелним питањем да ли је периодика само оквир у коме постоје уобличени, готови жанрови, који бивају даље дистрибуирани и трансферисани, или часописни контекст има удела у избору жанрова, њиховом трајању, трансформацијама, ишчезавању и стварању нових.
Истраживањима су покривени бројни жанрови: новински (фељтон, репортажа, извештај), хумористично-сатирични (козерија, хумореска, сатирична песма, прича, басна, парабола), карикатура као „двоструки жанровски облик“, књижевна, позоришна, ликовна и музичка критика, као и неки други ситнији, а за периодику важни жанрови, као што су уводник, писма читалаца, белешке, некролози, или пак дијалогични жанрови попут манифеста, полемика и памфлета, који су у најтешњој вези са књижевном периодиком. Скреће се пажња на значај часописног контекста када су у питању самостални „чисти“ жанрови, какви су роман, приповетка, песма, басна, односно на промене и својеврсне мутације којима подлежу неки од класичних жанрова, попут биографија или портрета знаменитих личности из прошлости, када се нађу у часописном окружењу.
На широком и хетерогеном пољу књижевне периодике боље се уочавају не само сложена идејна и духовна врења, поетички помаци, резови и раскиди са постојећим или књижевним конвенцијама претходних епоха, већ се стиче и динамичнији увид у жанровски репертоар одређене епохе. Историчарима књижевности проучавање жанровских облика у часописима је битно и стога што се ту, у већој мери но када се појављују ван часописног контекста, показује њихова повезаност са спољашњим чиниоцима и добија потпунији увид у њихове унутрашње промене.