Кратак опис:
Монографија Југословенски месијанизам и српско становиште: оглед из историје идентитета Владимира Димитријевића представља синтезу ауторовог вишегодишњег проучавања повратног односа књижевности и културе, као о обликовања нашег културног идентитета током XIX и XX века. У овом научном остварењу расветљена је духовно-историјска позадина стварања идеје интегралног југословенства, као и идеологије југословенског месијанизма која је имала далекосежне културноисторијске последице. Према речима Петра Пијановића, „основно питање којим се аутор бави у овом раду тиче се историје идеја које су у новијем добу, посебно у раздобљу између два светска рата, одређивале идентитет, па и геополитичку мапу Балкана.“ Димитријевић систематизује разлоге и мотиве због којих је значајан део српске интелигенције прихватио југословенство са месијанским жаром, али и због чега је дошло до разочарења и стварања „одбрамбене идеологије“ – тзв. светосавља. Са посебном пажњом је размотрена мисао српских „неохуманиста” који су својевремено предлагали битно другачији програм културног развоја. Испитивањем идеолошких предиспозиција, становишта, као и конкретних чинилаца деловања припадника међуратне „књижевне деснице,“ у овој студији се покрећу средишња идентитетска питања српске културе у њеном интегралном виду. Значајан допринос истраживању наше „неохуманистичке алтернативе“ пружа поглавље о међуратном румунском аутохтонизму у делу Наеа Јонескуа, Мирче Елијадеа, Нићифора Крајиника, Мирче Вулканескуа и Димитрија Станилојеа. У завршном делу, домаће „мистичко југословенство“ огледа се у идејама Арчибалда Рајса, Герхарда Геземана, Ребеке Вест (трагови међуратне епохе) и Петера Хандкеа, нашег савременика. Усредсређујући се на проблем националне интроспекције водећих личности српске културе до почетка Другог светског рата, аутор, са дистанце од једног века, указује на изопштене традицијске линије које би требало изнова размотрити и превредновати са становишта културне историје ради правоверног дефинисања културних задатака у нашем времену.