Часопис Женски покрет (1920–1938): зборник радова

Јелена Милинковић, Жарка Свирчев

Издавач:

Институт за књижевност и уметност, 2021.

Ознаке:

ISBN 978-86-7095-284-3
COBISS.SR-ID 53673225

Кратак опис:

Књига Часопис Женски покрет (1920–1938): зборник радова проистекла је из истоименог међународног научног скупа који је одржан на Институту за књижевност и уметност у Београду у октобру 2020. године. Зборник су уредиле Јелена Милинковић и Жарка Свирчев и објављен је као 32. књига серије Историја српске књижевне периодике. Организовање научног скупа и креирање зборника представљају последњу фазу пројекта Женски покрет 2020. Пројекат је организован поводом стогодишњице од оснивања часописа Женски покрет, првог и најдуговечнијег феминистичког периодика у међуратној Југославији. Издавало га је Друштво за просвећење женe и заштиту њених права, касније Алијанса женских покрета у Краљевини СХС/Југославији. Стогодишњица часописа је била довољно инспиративан и изазован повод да се осмисли и реализује низ активности којима би се учврстила и прикупила дотадашња знања о овом часопису и да би се креирала нова. Због тога је пројекат Женски покрет 2020 осмишљен како би се обележио овај јубилеј и имао је неколико фаза: 1) писање библиографије овог часописа, 2) дигитализација часописа, 3) израда сајта посвећеног часопису, 4) научни скуп и 5) израда зборника радова. У зборнику о часопису Женски покрет објављено је 33 рада, која су написале научнице из Србије, Хрватске, Словеније, Мађарске и Аустрије, а радови су писани на српском, хрватском, словеначком и енглеском језику. Ауторке текстова долазе из различитих научних дисциплина: историографије, студија књижевности, лингвистике, антропологије, социологије, етнографије, филозофије, економије, политике, библиотекарства, тако да је часопис истражен мултидисциплинарно. Текстови се тичу друштвено-политичких и идеолошких околности у којима часопис настаје, језичких и уредничких политика и централних тема часописа. Радови у зборнику обрађују важне друштвене феномене на које часопис реферише као што су проституција, питање (не)плаћеног рада и социјално-економске стратегије, затим књижевне феномене, значајне југословенске и европске ауторке, али и почетке феминистичке периодике у другим културама, што је видљиво из његовог Садржаја. Зборником су како уреднице у Уводној речи пишу обједињена досадашња знања о овом часопису и дат је интердисциплинарни допринос истраживањима феминизма на овим просторима и савременим студијама периодике.