Кратак опис:
“Текстови у овом зборнику резултат су рада на пројекту Формирање поетике модерне српске књижевности којим руководи проф. др. Новица Петковић и настали су на основу излагања поднесених на научном скупу организованом с циљем да сарадници пројекта и зналци Ракићеве позије свестраније осветле основе његове поетике и допринос овог песника формирању поетике модерне српске књижевности. Рефератима из овог зборника замишњени циљ поменутог научног скупа у највећој мери је испуњен. У шеснаест текстова, колико их има зборник, разматрани су различити аспекти поезије Милана Ракића, који на овај или онај начин указују на поетичке особености овог песника...” – др. Станиша Тутњевић,
научни саветник.
“ ‘Уводне напомене’ Новице Петковића, редактора зборника и руководиоца пројекта, јесу увод у разматрање лирског умећа Милана Ракића, у његову поетику, версификацију, формалне и стилске одлике песама, али су у исто време врста типологије и погледа на модерну српску лирику почетком двадесетог века. Милан Ракић је ‘смештен’ у српско песништво и сагледан у контексту сувременика, пре свега у односу на Јована Дучића и критике. Највећу пажњу Новица Петковић је посветио версификацији и супротставио се устаљеном мишљењу да је Ракић погрешно разумевао да се дванаестерац може ломити било како и да стога његов стих није довољно ритмичан...” – др. Слободанка Пековић, научни саветник.
(Изводи из рецензија)