Кратак опис:
Овај зборник, 28. књига по реду у едицији Историја српске књижевне периодике, садржи двадесет шест радова који на различите начине, са разнородних методолошких полазишта, истражују богату и недовољно проучену историју југословенских часописа за децу. Циљ зборника јесте да пружи допринос изучавању оних часописа који су ређе научно и критички обрађивани, проучавању периодике на језицима мањина, подлистака за децу у дневним листовима и недељницима, као и часописа намењеним деци предшколског узраста. Широк временски и тематски распон омогућава да се стекне мозаички увид у дисперзивну целину југословенске периодике за децу. Покривени су најразличитији аспекти почев од историјата и уређивачке политике појединачних часописа, преко идеологије у периодици за децу, ауторских поетика и групних тенденција па до односа слике и текста у часописном медију.
„Зборник Часописи за децу: југословенско наслеђе 1918–1991 садржински и концепцијски представља несумњив допринос српској и јужнословенској књижевној науци, особито изучавању књижевности за децу и периодике научне, стручне, информативне и забавне, која се из различитих аспеката књижевношћу за децу бавила, како у периоду Краљевине Југославије тако и у ФНРЈ и СФРЈ. [...] Захваљујући добро осмишљеној концепцији зборника и широком истраживачком захвату у уређивачку политику, намену (са становишта узраста), сараднике, језик и писмо, садржинске аспекте, композицију, доминантну поетику и однос према друштвеној стварности испитиваних часописа, Зборник, укупно гледано, даје значајан, откривалачки допринос целовитијем истраживању поетичких, књижевноисторијских и културолошких аспеката књижевности за децу, али и југословенске периодике у широком временском и просторном обухвату.“
проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић
„Зборник радова Часописи за децу: југословенско наслеђе 1918–1991 представља важан допринос не само науци у општем смислу (како у домаћем тако и међународном контексту) већ и развијању њеног односа према данас друштвено релевантним питањима, нарочито у области образовања и културне, односно књижевне продукције намењене деци. Када је реч о научном доприносу, зборник на првом месту открива изузетно богат теоријско-методолошки апарат, искоришћен у најбољем могућем интердисциплинарном и мултидисциплинарном маниру (уз стално присутну свест о сложености и специфичности деце као имплицитне публике), и веома савремен када га упоредимо са актуелним токовима хуманистичких дисциплина у свету, усмереним ка новом промишљању часописа, књижевности и културе за децу.“
др Милан Миљковић
„Настављајући рад на истраживању југословенске периодике, Институт за књижевност и уметност подарио нам је још један у низу драгоцених прилога овој, наизглед неисцрпној теми. Динамика научних интересовања не само да у фокус ставља све шири круг тема, већ нас упућује на поновно читање неких истраживаних садржаја [...]. Интерес за дечју периодику [...] резултираће и солидном базом научних знања за будућа истраживања детињства, омладине, њених интересовања и њој намењених улога, и то не само у сфери књижевне историје већ и у другим дисциплинама.“
др Срђан Милошевић