Кратак опис:
Књижевни и критичарски опус Милана Кашанина је зборник радова ововремених историчара књижевности и културе, који су настојали да Кашанинова литерарна остварења, као и записе о српкој књижевности и уметности, изнова ишчитају и на релевантан научни начин узначе у већ постојећи систем историје идеја. Сарадници на зборнику, унеколико и сами следећи истраживачки елан и методологију овог преданог научника, критичара и књижевника, проширили су интерпретативне координате, преиспитали, кориговали и продубили досадашње увиде у Кашаниново обимно и разнородно дело, уједно, успоставили споне са другим књижевним облицима и поетичким токовима српске књижевности XX века. Откривање запостављених значења и вредности, који превазилазе узусе конкретног историјског тренутка, указивање на Кашанинове научне продоре, инструктивне и за савремено, методолошки иновирано, испитивање културне прошлости, компаративно и аналошко истраживање релација са другим личностима из света књижевности и уметности, Кашаниновим претходницима и савременицима, у служби је актуализације књижевне мисли, односно стваралачке биографије једног од наших најцењенијих историчара културе.
Oсамнаест радова је, према критерујуму тематске и методолошке сродности, а на основу типа истраживачког поступка (из области тематске критике, метакритике, херменутике, поетичких, књижевносториографских и компаративних истраживања), ситуирано у четири комплементарне целине. У оквиру поглавља „Буђење критичке свести – Млади Кашанин у периодици“ налазе се текстови посвећени Кашаниновим раним критичким и публицистичким радовима и видовима њиховог рашчитавања са становишта савремене књижевне историографије. Текстови усмерени на поједине аспекте Кашанинових остварења из области приповедачке и критичке прозе, индикативне за разумевање његових естетичких идеја и улоге у књижевним токовима XX века, укључени су у поглавље „Нова читања – Милан Кашанин, писац и есејиста“. У целини „Ка књижевноисторијској ревалоризацији – Књижевна мисао Милана Кашанина“ сабрани су радови у којима се метакритички засновано и методолошки компетентно указује на легитимитет одређених Кашанинових стратегија и из другачијег угла и ширег историософског контекста осветљава његова позиција. У поглављу „Трагом књижевноисториографских извора“ налазе се текстови настали ишчитавањем књижевноисториографских маргиналија и архивалија, на основу којих је су пружене подробније информације о Кашаниновом учешћу у културном животу, генези појединих његових остварења и релацијама са другим књижевницима. Овим радовима придодат је Appendix са текстовима који типолошки излазе из оквира академске критике и чине га есеј, приповетка и некролог инспирисани харизматичном Кашаниновом личношћу, као и њеном апартном литерарном судбином.
Ревалоризација Кашанинових остварења, коју су са хвале вредним ентизујазмом подузели аутори овог зборника радова, била је, према мишљењу уредника зборника, али и научне јавности, неопходна не ради рехабилитације какве историјски апстраховане културне или политичке идеологије, већ ради обухватног погледа на све развојне фазе и облике српске културе. Важно је имати на уму да нам управо Кашанин поручује због чега је опредељење за изучавање књижевне и културне прошлости изазован, али и одговоран друштвени задатак. Такав подухват подразумева да се компетентно, обазриво и приљежно, са адекватног историјског одстојања упусти у дуготрајан процес надилажења културноисторијских превида да Кашаниново књижевно и критичко стваралаштво поседује неспорне естетске вредности и огроман сазнајни потенцијал, а што би умногоме допринело неговању и самом Кашанину веома важне културе памћења. Јер, степен зрелости једне (националне) културе, њен еволутивни духовноисторијски лук, одређује и однос према ствараоцима попут Милана Кашанина.