Кратак опис:
Књижевно дело Јанка Веселиновића показује како се из подударности књижевног дела и очекивање публике ствара културна клима која према мерилима морала и идеологије мења однос критике (естетике) и читалаца. Веселиновић је био писац коме је идеологија временена одређивала вредност, па ново читање превреднује, онолико објективно колико је то могуће, виђење Веселиновићевог стваралаштва. У новије време, начин читања књижевних дела се битно променио и од књижевности и књижевног текста се очекују други резултати. Тако се негативно оцењене особине романа, данас прихватају као вредности, па, на пример, индивидуалне судбине ликова постају важне као манифестација колективне свести.
У романима, приповеткама и драмским остварењимама исказана је оданост традиционалним моралним и културним вредностима које су одбацивале све манифестације модерног. Приповетке и недовршени роман Јунак наших дана далеко су од русоовског величања природе и природног (које се у нашим условима препознаје као село и сеоско) јер свакодневни живот и проблеми који се описују показују да је писац маркирао и социјалне и моралне проблеме времена и да је већ у делима овог писца отпочело нарушавање слике идиличног јединства срећног колектива.
Модерно је углавном виђено као део градске културе и морала и постављено је као негативни принцип у односу на руралну културу. У том погледу најзанимљиви је роман Хајдук Станко који је од потпуне негације прешао пут до „најбољег“ српског романа, док је Јунак наших дана, после крајње негативних приказа, у новијим читањима постао пример модерног романа. На нов начин протумачене су и приповетке и, посебно, Веселиновићев уреднички рад у часописима.