Кратак опис:
„Kао гласило руске емиграције у међуратној Југославији Руски архив је покренут 1928. и излазио је до 1937. у Београду. У поднаслову је писало да је то „часопис за политику, културу и привреду Русије“. За разлику од већине гласила руских емиграната у свету и у Краљевини Југославији који су штамапани на руском језику, а обраћали су се претежно емиграцији, овај београдски је излазио на српскохрватском језику и био је намењен југословенској јавности. Руски архив се нашао и у библиографији Српска књижевна периодика 1768–1941. Попис и други прилози (1984), коју су сачинили сарадници пројекта „Историја српске књижевне периодике“ (Д. Витошевић, Ђ. Вуковић, С. Ђурић, С. Костић, В. Голубовић, М. Матицки, Г. Тешић, А. Петров) у Институту за књижевност и уметност. Један од њих, оснивач и први руководилац пројекта Александар Петров, сматрајући Руски архив важним, а недовољно истраженим сегментом српске историје, али и руске периодике, предложио је пре неколико година да се о њему организује научни скуп и сачини зборник. Додатни подстицај за проучавање овог часописа био је долазак бечког професора, слависте Фјодора Пољакова, у Београд и његова потрага за новом грађом о руској емиграцији у Србији. Руски архив је и за њега представљао право откриће. (...)
Средишњи део зборника тиче се књижевности, али не зато што је она најзаступљенија у Руском архиву, већ стога што су истраживања на пројекту који се бави (књижевном) периодиком фокусирана првенствено на ту област. У складу са устаљеном праксом, обрађене су и области других уметности: ликовне, музичке, позоришне, балетске и филмске, односно политичка и друштвена проблематика као контекст у ком је једино могуће ваљано разумети уметничке феномене о којима се у Руском архиву пише, као и начин на који се о њима пише.“ („Руски архив у Београду“, Весна Матовић и Станислава Бараћ)