|
Драге колеге, сарадници и пријатељи!
Позивамо Вас на наредно предавање на Форуму Музиколошког института САНУ:
Предраг Тодоровић
ТАЈНОВИТА МИСИРЛУ
Предавање ће се одржати у понедељак, 20. маја 2013. године, с почетком у 12 сати.
Сала 2, II спрат, Српска академија наука и уметности, Кнез Михаилова 35, Београд
РЕЗИМЕ
Наш рад се бави необичном причом о пореклу једне песме, која ће на свој начин обележити музику двадесетог века широм планете. Реч је о песми „Мисирлу“, насталој несумњиво на просторима некадашњег Отоманског царства, у Малој Азији. Ауторство песме је тешко одредљиво. Настала је у тзв. ребетико музичком стилу, типичном за Грке из Мале Азије, који су тај стил донели у Грчку после Првог светског рата. Први снимци забележени су тридесетих година прошлог века, од стране Грка Тетоса Деметријадеса и Михалиса Патриноса. Потом ће уследити невероватан број верзија песме, у готово свим познатим музичким оквирима популарне музике: џезу, латино ритму, таксиму, клецмеру, врањанском мелосу, хип хопу, треш металу, попу, року и рокенролу. Већи број тих верзија побројан је у нашем раду. Чињеница да је својатају многи народи – Грци, Турци, Арапи, Јевреји, Јермени, Срби, Американци – сматрајући је аутентично својом, чини од ове композиције редак пример невероватних метаморфоза и прилагодљивости. Оно што нас је привукло њој јесте и прича о њеној адаптацији у наш народни мелос, захваљујући великом српском композитору и певачу, Драгољубу Драгану Токовићу. Она ће, насловљена као „Лела Врањанка“ постати стандард врањанске народне музике, овековечена у сјајном извођењу Станише Стошића. Коначно, на крају нашег рада, дајемо читав низ верзија текстова песме „Мисирлу“, на разним језицима, као пример њеног паралелног развоја у стиховима, као и њене најзанимљивије верзије на Јутјубу.
БИОГРАФИЈА
Предраг Тодоровић рођен је 1958. у Сплиту. Дипломирао Општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. Магистрирао на истом факултету, Одсек за романистику, са темом Протејска свест приповедача у Бекетовој Трилогији. Докторирао на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, на тему Дадаизам у српској књижевности. Објављује књижевне есеје по разним књижевним часописима, преводи са француског и енглеског (Самјуел Бекет, Робер Марто, Луси Елман, Жилијен Грак, Филип Делорм). Објавио књигу песама Име звери, зборник радова Бекет, неколико темата часописа (Трећи програм, Видици) посвећених Бекету. Приредио Антологију српског дадаизма. Ради у Институту за књижевност и уметност у Београду, као научни сарадник.
|
|