У организацији Одељења за фолклористику у уторак 15. октобра одржана је прва у циклусу трибина Фолклористика: изазови и одговори, чија је тема била Фолклористика и дигитална хуманистика. Учеснике и госте поздравили су др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, и др Смиљана Ђорђевић Белић, руководилац Одељења и уредница трибина, која је разговор модерирала.
Непосредан повод за окупљање био је недавно објављен електронски Индекс типова српских народних приповедака, у чијој су изради учествовали проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд), др Марина Младеновић Митровић (Институт за књижевност и уметност, Београд) и мср Иван Праштало (Филолошки факултет, Београд). О путевима од идеје до реализације говорио је проф. др Радуловић, који овим пројектом и руководи, а о искуствима стеченим током рада на овом задатку говорио је мср Праштало. Поглед на индекс, његов значај и понуђена решења дала је др Ђорђона Трубарац Матић (Етнографски институт САНУ).
С обзиром на концепт трибина, који, осим представљања књига, пројеката и сл., подразумева и излагања истраживача чији су домени експертизе везани за конкретну тему трибине, други део овог сусрета укључио је излагања колега са релевантним искуствима рада на пољу дигиталне хуманистике. О примени дигиталних алата у фолклористици говорили су др Данијела Петковић из Института за књижевност и уметност (могућност креирања мултифункционалне базе епских јунака), проф. др Данијела Поповић Николић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу (дигитални архиви и креирање онлајн платформи за презентацију савремене теренске грађе) и др Ђорђина Трубарац Матић (изазови рада на формирању Фолклорне збирке ЕИ САНУ у електронском формату). Др Марина Младеновић Митровић пружила је осврт на досадашње облике коришћења дигиталних технологија у фолклористици у различитим научним срединама.
Излагања су отворила низ питања везаних за могућности, али и проблеме рада у области дигиталне хуманистике. Осим питања приоритета у осмишљавању потенцијалних будућих пројеката, методолошких изазова које ће бити неопходно решавати, говорено је посебно и о препрекама практичне природе (од финансијских и људских ресурса, до непрепознавања или неадекватног вредновања активности из овог домена као вида научног рада у законској регулативи у Србији).
Заинтересованост свих присутних за учешће у дискусији резултирало је и идејом о потреби организовања још једног разговора на ове теме, који је заказан за 29. октобар 2024.
