Кратак опис:
Предмет помног свестраног сагледавања у овој књизи јесте Вуков живот и стварање у периоду од 1825. до 1832, његова упорна борба да опстане и настави своју делатност међу светом који га оптужује ’да само лудује и беспосличи’. Вукова животна и стваралачка путовања сагледавају се преко низа разноврсних извора (преписке, јавних и тајних докумената, анегдота и културноисторијских предања, кратких усмених форми). Посебно драгоцен књижевноисторијски аспект Златковићеве монографије јесте детаљно и драгоцено побрајање бројних сарадника, пренумераната, сапутника и опонената Вукових.
У овом несвакидашњем, готово анахроном подухвату, аутор је успоставио лепу равнотежу између два доминантна приступа, својствена истраживачима живота и рада Вука Караџића. Са једне стране су пажљиво нанизане чињенице (Љ. Стојановић, Г. Добрашиновић), да би се ти подаци повезали попут есеизованог животописа (М. Поповић, М. Витезовић). Истовремено, уношене су стилизације блиске усменим и записаним анегдотама, причама из живота, елементима породичног предања, наративима везаним уз пословице.
Како би успоставио могућу биографску приповедну целину Златковић је био приљежан да прегледа и проучи обиман корпус деветнаестовековне и потоње литературе – историографија, мемоари, биографије, аутобиографије, путописи, књижевне и историјске полемике, књижевне критике, преписка, знатан део сувремене периодике, полицијска документа, црквени протоколи итд. У процесима обраде разноврсног литерарног материјала, у Златковићевој књизи ишчитавају се сложени односи који владају између усмене и писане традиције.