Кратак опис:
Библиографија прве серије часописа Жена данас (1936–1940) објављена је као 33. књига едиције Историја српске књижевне периодике. Ауторке су учиниле двоструки библиографски и библиотечко-информатички посао уношењем библиографских јединица часописа у електронску базу COBISS. Жена данас (1936–1940): библиографија, подразумева стога и исту ту библиографију унету у поменути јединствени информатичко-библиотечки систем, о чему у штампаној библиографији сведоче УДК бројеви додељени библиографским јединицама.
Рукопис монографије се састоји из следећих делова: уводне студије, саме библиографије тј. библиографског пописа часописних чланака, литературе, именског регистра и предметног регистра.
У уводној студији су Лариса Костић и Емилија Аћимовић поред основних података, тзв. личне карте часописа, пружиле и тумачења појаве часописа и његове уредничке политике. Такође су објасниле своје стручне изборе при изради библиографије, као и процес рада, тј. разрешења недоумица које су се током рада појављивале. Библиографија је састављена поступком de visu, а библиографски опис је урађен према међународном стандарду ISBD(CP). Јединице се наводе језиком и писмом чланака. Анотације су рађене тако да је шире објашњење дато онда када разумевање појаве тј. извора чланка то захтева. Илустрације у виду цртежа, фотоколажа, фотографије и репродукција слика навођене су анотацији као саставни део чланка, уз писање имена аутора увек када је оно познато. У Именском регистру су по азбучном редоследу пописани аутори и псеудоними. Предметни регистар је, као и именски, урађен врло пажљиво, и на јасан начин отркива које су биле основне преокупације сарадница и сарадника часописа односно шта су топои његове уредничке политике – пацифизам, феминизам, женско искуство, педагогија, књижевност, ликовна уметност и филм.
Сама библиографија као средишњи и најважнији део монографије састоји се од шестопедесет јединица организованих у двадесет девет већих јединица – часописних бројева. У оквиру истраживања периодике у Институту за књижевност и уметност, захтева се – изузев код обраде дневне штампе у летописима културног живота – очување и видљивост часописног броја као целине, тј. основне јединице проучавања, па самим тим и принципа организације библиографије.