Бави се књижевноисторијским, књижевнокритичким и уредничким радом од 1972. године објављујући у следећим листовима и часописима: Књижевна историја, Развитак, Књижевна реч, Књижевна критика, Књижевност, Књижевне новине, Политика, Борба, Поља, Савременик, Кораци, Улазница, Повеља, Градац, Дело, Књижевни магазин, Књижевни гласник итд. и у институтским зборницима. Запослен је у Институту за књижевност и уметност од 1977. године (пројекти: Историја српске књижевне периодике и Поетика српске књижевности). Организовао је међународни научни скуп “Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера” и уредио истоимени зборник радова (1985). Као сарадник Института два пута је боравио на научном усавршавању у Москви (30 дана 1982) и у Паризу (60 дана 1988). Био је стипендиста Гетеовог Института (Фрајбург, 1988). Био је члан Удружења књижевника Србије (до протестних шетњи у Београду, новембра 1996). Члан је Српског књижевног друштва.
Био је уредник “Књижевне речи” од 1977. до 1980, а од 1980. до 1984. године главни и одговорни уредник (са изразито демократском, полемичком/критичком и међународном оријентацијом). Кратко време био је у редакцији часописа “Књижевност” (1986-1987). Био је уредник библиотеке “Албатрос” (ИП “Филип Вишњић” 1993-94). У Народној књизи је од 1995. до данас покренуо и уређује књижевнотеоријске и књижевноисторијске библиотеке “Појмовник” (објављено преко 50 наслова – проглашена за најбоље уређивану библиотеку на Другом миленијумском сајму књига 2002, потом је издавачки подухват године на Салону књиге у Новом Саду, 2003), “Контекст”, “Словенска књижевна мисао”, затим белетристичке библиотеке “Крај века”, “Алфа” (продукција савремене српске књижевности, уредио преко 50 наслова прозе, поезије и есеја), “Случај”, “Трезор”, “Модерна традиција”, “Библиосфера”, “Напукло огледало” итд. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке “Текст”, “Авангарда” и “Постојбина”, а код Чигоја штампе библиотеке “Складиште” и “Рез”. Велики број аутора које је објавио у наведеним библиотекама добио је најзначајнија књижевна признања.
Покренуо је и уредио само два броја књижевне ревија Итака (1995, 1997), потом ревију Авангарда (1997, 2000, 2003) и Алманах Винавер (1997), књижевну ревију Алфа (Народна књига, 2001) и запажену публикацију поводом стогодишњице смрти Мирослава Крлеже Печат о Крлежи Данас (1993).
У протеклих 20 година својим јавним деловањем био је изразито опозиционо оријентисан иако није био страначки ангажован од тренутка када је демонстративно напустио чланство СК (1984) - текстове полемичко-памфлетске садржине објављивао је у Књижевној речи, Времену, Књижевним новинама, Борби, Нину, Демократији, Ставу, у Политици (пре 1992. године) итд. Документ о његовом интелектуалном и стваралачком ангажману неоспорно је евидентан у стотину бројева Књижевне речи коју је уређивао од 1980. до 1984. године. Овај лист је у то време имао и веома велику међународну репутацију (о чему постоје писани трагови у листовима у САД, Немачкој, Швајцарској, Француској, Пољској, Мађарској итд.).
Добитник је награда “Ђорђе Јовановић” за најзначајнију есејистичку и критичку књигу у 1991. години (за Српску авангарду у полемичком контексту – издавач “Светови”, Нови Сад, уредник Јован Зивлак, 1991) и “Павле Марковић Адамов” за Антологију псништва српске авангарде 1902-1934. у Сремским Карловцима 1993 (издавач, такође “Светови”, Нови Сад – уредник Јован Зивлак).
Подаци о кретању у служби: Гојко Тешић је запослен у Институту за књижевност од 1. фебруара 1977. године. Од 1. септембра 1980. до 30. септембра 1984. ради у Књижевној омладини Србије на месту главног и одговорног уредника листа “Књижевна реч”, а од 1. октобра 1984. поново се враћа у Институт, гда и сада ради у звању вишег научног сарадника. Од 1. јануара 2006.као руководилац преузима Пројекат „Савремене књижевне теорије и њихова пеимена: нове дискурсивне праксе књижевнотеоријских проучавања“. Хонорарни је уредник у ИП Народна књига од 1995. до 2007. године. Од јануара 2005. на Филозофском факултету у Новом Саду предаје српску књижевност 20. века (група за српску књижевност).