Драган Хамовић рођен је у Краљеву (1970), где је похађао основну и средњу школу. Дипломирао 1995. године на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду, где брани магистарски рад ,,Поезија и поетика Јована Христића“ (2008), као и докторску тезу „Поезија Стевана Раичковића и поетичко окружење друге половине двадесетог века“ (2010).
Најпре ради у Народној библиотеци у Краљеву, где је 1997. до краја 2002. године главни и одговорни уредник издавачке делатности, потом и директор установе. Уредник скупова и зборника радова о поезији добитника Жичке хрисовуље. Од почетка 2003. до 2011. налази се на уредничким пословима у Заводу за уџбенике у Београду, где покреће више књижевних библиотека, а уређује и лист Савремени уџбеник.
Крајем 2011. долази на Институт за књижевност и уметност на пројекат поетичких истраживања, са којим иначе сарађује од 2005. године. Од почетка 2020. води научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“.
Поред низа књига и научних зборника, приредио je Сабране песме Новице Тадића. Заснива и конкурс за младе песнике „Новица Тадић“.
Члан Одбора Одељења за књижевност и језик Матице српске и Управног одбора Српске књижевне задруге.
Добитник Награде „Милан Богдановић“ за књижевну критику и Награде „Ђорђе Јовановић“ за књигу Пут ка усправној земљи. Признања за поезију: Награда САНУ из Фондације Бранка Ћопића, „Змајев песнички штап“, Награда „Момчило Тешић“, Змајева награда Матице српске, Повеља „Гордана Брајовић“, Награда „Гомионица“ на Сајму књига у Бањој Луци, „Грачаничка повеља“ и „Одзиви Филипу Вишњићу“.