У просторијама библиотеке Института за књижевност и уметност, у организацији научног одељења „Српска књижевност и културна самосвест”, 8. октобра 2024. године, одржан је округли сто „Урош Петровић (1880–1915), Један културни образац”.
Урош Петровић, данас готово заборављени српски књижевник, био је истакнути романиста, универзитетски професор, књижевни и позоришни критичар и преводилац. Аутор је моралистичког списа „За сваки дан” (публикованог у интегралном облику постхумно, 1926. године). Као оригинални мислилац у своме времену зрелим књижевним промишљењима је већ у раној младости завредио поштовање Јована Скерлића и Богдана Поповића, као и Слободана Јовановића и Исидоре Секулић, који су, у својим записима, невелико Петровићево књижевно дело високо позитивно вредновали. Петровићеви текстови, објављени у периодици на прелому векова и у првој деценији двадесетог века, представљали су значајан допринос историји српске књижевности, али и развоју овдашњег књижевног живота. Његова докторска дисертација, посвећена књижевном делу Иполита Тена, пријављена и одбрањена на Сорбони, по критичком тону и по изведеним закључцима представљала је значајну новину како у српској, тако и у француској научној средини.
Округли сто о Урошу Петровићу отворили су др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, и др Драган Хамовић, управник одељења „Српска књижевност и културна самосвест”, док су о Петровићевом књижевном делу говорили др Драган Хамовић, др Слободанка Пековић, проф. др Јелена Новаковић, проф. др Весна Елез, др Ана Козић и др Милица Ћуковић.
Др Драган Хамовић је представио књижевни портрет Уроша Петровића, као и еволутивни развој његове књижевне мисли, почев од Петровићевих критичких ставова, али и књижевноисторијских и теоријских разматрања, све до моралистичке синтезе забележене у збирци записа „За сваки дан”. Др Слободанка Пековићје изнела је заокружен поглед на Петровићево књижевно дело, постављајући га у домаћи и европски књижевни контекст. Проф. др Јелена Новаковић је говорила о Петровићевој методологији проучавања књижевности на примеру његових огледа о француским писцима, док је проф. др Весна Елез анализирала његову дисертацију о књижевним погледима Иполита Тена. Др Ана Козић је у своје, као и у име др Јане Алексић, изнела резултате коауторског проучавања Петровићевих критичких начела и метакритичких закључака, док је др Милица Ћуковић поставила Уроша Петровића у оквире идејног наслеђа књижевног дела Доситеја Обрадовића, уочивши многе паралеле између како књижевних, тако и идејних, а на концу и моралних ставова ова два књижевника.
Научни радови настали на основу излагања изнесених на округлом столу посвећеном књижевном делу Уроша Петровића биће штампани у оквиру дводелног темата у научном часопису „Књижевна историја”.
Сва видео излагања са округло стола можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
