Поезија и модернистичка мисао
Станислава Винавера

У среду 5. новембра у Библиотеци шабачкој у Шапцу започео је са радом дводневни научни скуп Поезија и модернистичка мисао Станислава Винавера. Настављен је наредног дана, 6. новембра, у Институту за књижевност и уметност у Београду. Уз учешће више од тридесет угледних професора, теоретичара и књижевних критичара овај научни скуп се одвијао као део истраживачког пројекта Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије.

Станислав Винавер (1891–1955) један је од најзначајнијих и најсвестранијих аутора српске књижевности прошлога века. Циљ овога скупа је да осветли његово песничко дело али исто тако и Винавера као најдоследнијег браниоца песничког модернизма и поезије као аутенитичног уметничког и језичког израза. „И поред појединачних залагања за вредност његовог есејистичког или песничког рада“, писао је Миодраг Павловић, „у нашој књижевној јавности није прихваћено мишљење да је Станислав Винавер значајан песник нашег двадесетог века. Рехабилитација Стaнислава Винавера као песника у нашој јавности још није довршена“. Овај научни скуп управо жели да рехабилитује Винавера као значајног песника и размотри различите аспекте његовог песничке поетике, од раних збирки Мјећа (1913) и Смрт тишине (1913) преко авaнгардних књига Варош злих волшебника (1920) и Чувари света (1926) до збирке ратних портрета Ратни другови (1939) и последње књиге, Европска ноћ (1952).