Кратак опис:
Студија
Димитрије Митриновић и почеци психоанализе на јужнословенским просторима др
Марка Теодорског посвећена је читању Митриновићевог опуса кроз његово
интересовање за унутрашњи живот човека и откривању његове синтетичке психолошке/психоаналитичке
мисли.
Димитрије
Митриновић (1887–1953), филозоф, песник, авангардни критичар и теоретичар
уметности, један од идеолога Младе Босне, био је изузетно свестрана и
еклектична личност. Идеја синтезе у опусу Димитрија Митриновића представља темељни
организациони принцип који своју практичну примену налази и на политичком
плану, у развоју идеја југословенства, пансловенства и, коначно,
Свечовечанства. Студија истражује принцип интеграције различитих увида у
јединствени систем у раним радовима, кроз утицаје филозофије веданте,
стоицизма, потом Аристотелове етике и Вунтове психологије. Психоаналитички
појмовни апарат, фројдовско несвесно и Адлерова индивидуална психологија,
послужиће касније као надоградња у реартикулацији идеја предратног опуса.
Монографска
студија полази од унутрашњег приступа Митриновићевим текстовима, чиме им
омогућава да се међусобно осветљавају, уз нужно ослањање на секундарну
литературу. Истовремено, она доприноси и расветљавању ширег контекста
психоаналитичког дискурса у раном XX
веку на јужнословенским просторима, анализирајући начин на који су постојеће
концепције душе преобликоване и реинтерпретиране кроз нову терминологију.
Садржај (PDF)