У Институту за књижевност и уметност у Београду, у организацији одељења „Српска књижевност и културна самосвест“, а под покровитељством Министарства за науку, технолошки развој и иновације, одржан је тродневни (7–9. мај) научни скуп „Кратки роман српске књижевности: поетичка и културна исходишта“.
Научни скуп имао је за циљ да испрати еволутивне етапе српског кратког романа, почевши од раних изданака протомодернитета и модернитета као што су Један разорен ум Лазара Комарчића и Беспуће Вељка Милићевића, преко авангардних врхова оличених, на пример, у Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског и роману Људи говоре Растка Петровића, канонског остварења развијеног модернизма и свеколике српске прозе каква је Проклета авлија Иве Андрића (којој је на овом скупу посвећена цела научна сесија), затим класика стварносне прозе Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, упечатљивих примера постмодерне имагинције у њеним различитим фазама које налазимо у оставштини Милорада Павића, Борислава Пекића, Данила Киша, Давида Албахарија, па све до поетички разнородних али естетски продорних текстова наших савременика, попут, на пример, Светислава Басаре, Владимира Тасића, Јелене Ленголд или Милене Марковић. Овај жанр или поджанр препознат је по својој жанровској несводивости и поетичкој поливалентности, те представља модерну приповедну енигму, јер се читалачки брзо присваја и културно лако прилагођава, остајући, такође, изазов за тумачење. Кратки роман посматра се и као засебан културолошки феномен, прозна форма коју је изнедрио буран и превратнички контекст.
Скуп је окупио 45 еминентних проучавалаца књижевности из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Немачке, Белорусије, Бугарске, Словачке, САД и Аустралије. Теме изложених реферата представљају илустрацију занимљивог развојног пута српског кратког романа, па и романа уопште, а истовремено и мапирају појаву ове прозне форме у историјском пресеку (од почетка двадесетог века), колико и код одређених стваралаца српског књижевног канона, засебно гледано.
Покривен је широк дијапазон тема. Првог дана скупа, у уводној сесији, Радивоје Микић говорио је о роману Беспуће Вељка Милићевића, истичући нов, модернистички квалитет његове приповедне атмосфере и жанровску хибридност. Недељка Бјелановић је разматрала теоријске, али и могуће практичне импликације које употреба, у ширим научним а нарочито ненаучним круговима, повлачи термин кратки роман. Поетички заокрет који доноси овај жанр панорамски је у свом излагању представила на четири кратка романа: протомодернистичком роману Један разорен ум Лазара Комарчића, модернистичком роману Вељка Милићевића Беспуће и авангардним остварењима Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског и Људи говоре Растка Петровића.Роберт Ходел назначио је теоријски оквир промишљања феномена кратког романа, илуструјући своја запажања на канонском остварењу Растка Петровића Људи говоре. Предраг Петровић описао је поетички лук кратког романа у нашем, двадесет првом веку, чија је прва четвртина обележена, између осталих, романима Владимира Тасића Опроштајни дар, Угљеше Шајтинца Сасвим скромни дарови, романима Боре Ћосића, Давида Албахарија, Јелене Ленголд, Милене Марковић, и других.
У првој сесији Бојан Јовић је представио кратку форму научнофантастичког романа с почетка прошлог века, скрајнутог на маргине нашег културног памћења. Реч је о необичном остварењу под насловом Путничке белешке из 2349. године (под псеудонимом Апостол Ванђелковић Вовјекивјековић). Часлав Николић је фокус свога излагања усмерио на поетику и смисао запета у Беспућу Вељка Милићевића. Експресионистичкој поетици кратког источњачког романа Секунд вечности Драгутин Илић аналитичку пажњу је посветила Бојана Стојановић Пантовић, док је Бојан Чолак образложио модернистичке аспекте и друге поетичке елементе у роману Кад шуме таласи Младена Ст. Ђуричића, такође у делу осталом ван књижевноисторијског радара.
Другу сесију отворио је Миломир Гавриловић рекапитуалцијом и синтезом жанровских, поетичких и књижевноисторијских одлика кратког романа српске авангарде. У излагању Владимира Димитријевића осветљени су аспекти епохалног расположења у романима Дечак са Уне Владимира Велмар-Јанковића, Глувне чини Александра Илића и Барбарогеније децивилизатор Љубомира Мицића. Јелена Милинковић је у компаративном кључу разматрала епистоларне форме у три кратка љубавна романа у међуратном периоду (Калуђер из Русије Милице Јанковић, Sotto voce Вере Иванић и Претеча Љубице Велимировић Попадић). Ослoнивши се на постојеће (упоредне) анализе романа Пре среће Милице Јанковић и Дневника о Чарнојевићу Милоша Црњанског, Јована Иветић је указала на њихова поетичка (не)сагласја, од тематских и мотивских до структуралних паралела. На завршетку сесије Лазар Буква је показао како се поджанровска карактеристика кратког романа у 77 самоубица Бранка Ве Пољанског заснива на продубљеном схватању „брзине“, што битно утиче на његову композицију и типографију и генерише апсолутну субјективност.
Трећа секција, посвећена Проклетој авлији, без обзира на огромну научну, критичку и публицистичку грађу која о овом роману већ постоји, донела је нове увиде и нова промишљања везана за природу композиције књижевног текста у фокусу, позицију приповедача, однос приче и смрти који стоји у темељу Андрићеве поетике. О њој су говорили Петар Пијановић, Сеад Поробић и Горан Радоњић.
Прву сесију другога дана отпочео је Драган Хамовић описом генезе Књиге о Милутину Данка Поповића, која изнова потврђује становишта о роману као епском облику насталом преплитањем новела. Према Хамовићевом истраживању, Данко Поповић нема једног, него два Милутина, будући да роман израста из новеле „Запис о Милутину“, објављене 1976. године. Ана Наумова је у упоредном контексту изложила терминолoшка подударања и размимоиложења када је реч о одредницама морфолошки блиским кратком роману у српској, руској и белоруској књижевној мисли и указала на жанровска, тематска и поетичка својства српског и белоруског кратког антиратног романа са темом Другог светског рата. O eлементима композиције, жанровском одређењу (сатирична поема), односу између ероса (акције) и контемплације, ероса и писања, теми љубави и проституције, те Еуридики као идеалној драгој или жени-фатаморгани у раном Кишовом роману Мансарда говорила je у свом реферату Ана Козић.
Библијски подтекст у Срамном лету Бранимира Шћепановића, односно модернистички видови транспозиције појединих билијских тема (трпљења, жртве, патње, страдања) и мотива (јабуке, звезде, светлости, белине), који подразумева коришћење бројних, поетичком профилу кратког романа својствених наративних поступака и карактеристика, био је предмет аналитичког приступа Стевана Јовићевића, чијим рефератом је отворена друга сесија другог дана. Виолета Митровић је истраживачку пажњу усмерила на естетичке поступке Пекићевог Успења и суноврата Икара Губелкијана као велике најаве потоњих поетичких константи овог писца, како на тематско-мотивском и наративном плану, тако и у погледу повлашћених литерарних поступака и пишчевог односа према жанровским одређењима. У свом прегнантном излагању Јелена Марићевић Балаћ је суверено оцртала поетичку кривуљу и структурне специфичности кратких романа Милорада Павића.
Књижевноисторијско и теоријско раслојавање кратког романа српске постмодерне настављено је у трећој сесији. Јана Алексић указала je на структурни, наратолошки и семантички домет метафикције у романима Прича о Косовском боју и Крај столећа Касиопеје Мирослава Савићевића, као примерима историографске метафикције. Весна Цидилко позабавила се тумачењем Кратке књиге Давида Албахарија, анализирајући наративне структуре и рецепцијске оквире, са циљем жанровске идентификације и указивања на место овог романа у романескном опусу овога писца. О жанровским и идеолошким особеностима, те о десубјективизацији јунака у роману Напукло огледало Светислава Басаре интерпретативно иновативно говорила је Јована Сувајџић. Поетику фрагментарности на теоријској основи Паскала Кињара и Мориса Бланшоа у интерпретацији Андрићеве Проклете Авлије и Црњансковог Дневника о Чарнојевићу коју је понудио Душан Маринковић расветлила је Александра Пауновић.
Марија Благојевић је, отворивши завршну сесију другог дана, указaла на егзистенцијалистичке аспекте симболичке фрагментарности у роману Змијин свлак Милована Данојлића. Марко Аврамовић се након поетичке ретроспективе кратког романа последње три деценије у српској и општој књижевности тематски задржао на Опроштајном дару Владимира Тасића и мотивима изгнанства, сећања и носталгије.
„Ратне теме“ остварења у чијем се средишту налазе приче о ратовима деведесетих, такође су предмет проучавања учесника скупа, констатујући да су трауме краја 20. века и даље међу најјачим стваралачким импулсима. Тако се Сања Мацура усредсредила на поетичке поступке којима су ратни исходи и нуспојаве на простору бивше Југославије као теме епског замаха у делима Трн у пети Ивана Новчића и Дуж оштрог ножа лети птица Тање Ступар Трифуновић уобручени формом кратког романа. Жељка Панџић се позабавила саусловљеностима тематског корпуса и приповедачких поступака у два савремена романа босанскохерцеговачких писаца Драгана Тепавчевића Кома у 26 слика (2010) и Дарка Цвијетића Што на поду спаваш (2020), који тематизују рат у БиХ, а Дамјана Мраовић O’Hare се у свом прегледу романа друге деценије 21. века превасходно осврнула на оне који пишу жене, чија је доминанта форма урбана аутофикција, док су трауматични догађаји у ратним сукобима током 1990-их у њиховој наративној позадини. Овом тематском корпусу припада и реферат Јасмине Ахметагић који је изложила последњег дана скупа, са фокусом на ратну трауму артикулисану као сведочење у романима Дарка Цвијетића.
Жанровски поприлично провокативан роман Деца Милене Марковић, односно његова поетичка својства и историјска (само)свест, био је предмет реферата Слободанке Владив-Гловер, а потом и Валентине Хамовић. Марко Ђорђевић је у разабирању сложених техника током приљежног рашчитавања романа Сабо је стао скренуо пажњу и на наратолошко организовање трауме у овом Хорватовом остварењу. Дуња Ранчић је из поетолошког и морфолошког угла промотрила видове иманентне поетике и жанровске хетерогености трокњижја Драгана Стојановића, које чине остварења Кап шпанског борца, Тамна пучина и Разговор с јавором. Темељном образложењу генолошких, структруних и наратолошких аспеката романа Балтимор Јелене Ленголд посветила се Катарина Пантовић.
У завршној сесији Јелена Арсенијевић Митрић је изложила део својих истраживања теме прогонства, украдених генерација, нуклеарног текста и подтекста, колонијализма и неоколонијализма из перспективе постколонијалних студија у роману Видар Б. Вонгара, са посебним освртом на укрштај српске и абориџинске културе у овом делу у маниру магичног реализма. Милица Ћуковић је запажени романескни првенац Бојана Васића књижевноисторијски и компаративнo осветлила упошљавањем романа Улога моје породице у светској револуцији Боре Ћосића. Као последњи излагач, Марко Тошовић је настојао да пружи теоријско одређење и историјски преглед поетичких карактеристика српског кратког романа.
Након сваке сесије уследиле су врло живе и динамичне дискусије, превасходно оријентисане ка питањима теоријске подлоге и жанровских упоришта кратког романа.
Имајући на уму да је кратки роман израз и културних превирања, да је поникао из уметничке реакције на важећи социокултурни миље и његове духовне доминанте, а да је сагласно или противно поетичким и културним варијететима током 20. и у првим деценијама 21. века преображавао свој лик, научни скуп мапирао је и видове ангажмана овог културног артефакта. Тиме је проучио изузетно важан феномен модерне и савремене књижевности, отварајући истовремено пут новим истраживањима.
Теме, учесници и циљ овог научног скупа представљени су на Радио Београду 2, у емисији „Дневни магазин културе“ коју уређује Нађа Бабић, 7. маја ове године (https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5704213/dnevni-magazin-kulture.html), а опширнији извештај о скупу емитован је 9. маја, у емисији „Гутенбергов одговор“, коју уређује др Соња Миловановић (https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/5707573/knjiga-prica-da-si-dobra-i-bog-bi-te-imao-i-o-kratkom-romanu.html).
У емисији „Културни дневник“ на Првом програму Радио телевизије Србије, 9. маја, емитован је прилог о научном скупу (https://www.rts.rs/tv/rts1/5707927/kulturni-dnevnik.html)
Пажњу научном скупу поклонио је 9. маја и дневни лист „Вечерње новости“, новинским извештајем у рубрици за културу.
Излазак зборника радова са научног скупа „Кратки роман српске књижевности: поетичка и културна исходишта“ очекује се до краја текуће године.