Периодика у историји српске књижевности и културе

 

Сарадници из Института

Одељење Периодика у историји српске књижевности и културе наставља, проширује и развија тематски и методолошки распон истраживања часописа и новина, која се у оквиру пројеката за проучавање књижевне периодике у Институту за књижевност и уметност одвијају од 1970. године, односно наставља истраживања спроведена на пројектима Историја српске књижевне периодике, Историја српске књижевне периодике прве половине 20. века, Место и улога периодике у историји нове српске књижевности, Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца.

Основно усмерење проучавања која се одвијају у оквиру Одељења јесте књижевноисторијско. Периодичка грађа се при томе не изучава и не тумачи само на основу њене хеуристичке вредности, у смислу детаљне реконструкције динамике књижевног и културног живота у одређеном контексту, већ се периодика проучава и као самосвојан и модеран културни феномен, односно као својеврсна призма кроз коју се на дијалектички начин сусрећу, преламају и развијају разнородне литерарне, теоријске и књижевнокритичке тенденције. Отуда се посебна пажња посвећује како развоју жанрова у периодици, тако и развоју часописа као књижевног и културног медија. Другим речима, аутентичан теоријски допринос проучавања књижевне периодике јесте у томе што она пружа нове могућности и перспективе за употпуњавање и реконцептуализацију књижевне историје. Разноврсност жанрова периодике омогућава увид у различите токове и рукавце културне и књижевне историје, због чега се у актуелном истраживачком периоду посебна пажња посвећује часописима модернизма и авангарде, женској, феминистичкој, омладинској и дечјој периодици. Зарад што прецизније контекстуализације књижевне периодике као специфично модерног феномена, компаратистички приступ – односно упоредно изучавање српске и југословенске, односно српске/југословенске и европске периодике – јесте битна одредница у стратешкој оријентацији истраживања на Одељењу за проучавање периодике у историји српске књижевности и културе.

Истраживачице и истраживачи периодике од почетака до данас осмишљавају научне моделе проучавања не само појединачних часописа, него и типски, епохално и регионално одређених група часописа као и транс/историјских часописних феномена. Једно од централних места ових истраживања је обликовање категоријалног апарата за интерпретацију часописа. Поред израде библиографија и описа часописа (појединачни чланци, књиге, зборници радова, научни скупови, изложбе) савремена истраживања настоје да комбинују традиционалне и савремене методе које подразумевају и дигитализацију часописа, као и израду дигиталних репозиторијума и база података.

Средишње место окупљања и представљања истраживачких резултата остварених на овим основама представља Историја српске књижевне периодике, серијско издање које до сада има тридесет томова (у виду библиографија, летописа културног живота, зборника радова и ауторских монографија), као и истоимена „мала“ едиција са петнаест објављених ауторских монографија.

Више о досадашњим резултатима Одељења могуће је видети на страници.