Одељење за историју српске књижевне критике и метакритике

 

Сарадници из Института

Новоформирано Одељење за историју српске књижевне критике и метакритике ослања се на дугу традицију сродних проучавања која су се одвијала у Институту за књижевност и уметност. Најпре, научни континуитет успоставља се са пројектом „Српска књижевна критика“ (1971–1991), који је водио академик Предраг Палавестра, што је резултирало објављивањем хрестоматије српске књижевне критике од краја 18. до половине 20. века у 25 томова (1975–1995). Поред тога, претходни пројекатски циклус „Културулошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ (2011–2019, руководиоци др Милан Радуловић и др Александра Манчић), на којем је већина садашњих чланова Одељења учествовала, био је једним делом, у форми потпројекта, заснован на теоријском изучавању историје српске књижевне критике.

Термин „метакритика“ из назива Одељења, који је сада уведен у складу са новим теоријским тенденцијама у проучавању историје књижевне критике, означава потребу за синтетизацијом разноликих истраживања, као и за применом савремених методолошких достигнућа у науци о књижевности. Употребом овог термина прихватају се промене у књижевној науци у последњих пола века, када су историја књижевности, теорија књижевности и књижевна критика (као традиционалне поддисциплине науке о књижевности, или „књижевне критике“ у англосаксонском смислу тог појма) преиспитале свој статус у осносу према другим хуманистичким дисциплинама и постале увелико интердисциплинарне. Усредсређивање на проблеме прожимања књижевне науке и савремених хуманистичких теорија требало би да послужи задатку формирања освеженог метакритичког апарата за приступ примарном предмету истраживања.

Резултати основних истраживања на Одељењу биће објављивани у научним зборницима о значајним српским књижевним критичарима и критичаркама, као и монографијама у којима ће се метакритички превредновати како српска књижевнокритичка традиција тако и историја српске књижевности, било у целини или у појединим њеним видовима од 18. века до наших дана. Уз то, чланови Одељења ће на научним округлим столовима и скуповима испитивати модерну књижевнокритичку методологију и терминологију у сусрету са богатим српским књижевноисторијским наслеђем, списатељским аутопоетикама као и савременом продукцијом српске науке о књижевности. На тај начин успоставиће се темељи за нове интегралистичке или метакритичке приступе и прилоге историји српске књижевне критике.