Извештај са округлог стола Српска поезија у доба транзиције
Округли сто Српска поезија у доба транзиције, у организацији научног одељења „Српска књижевност и културна самосвест“ Института за књижевност и уметност у Београду, одржан је у среду, 18. маја 2022. године. Новински извештај о округлом столу објављен је у дневном листу Вечерње новости, а догађај је забележен и пропраћен у емисијама „Културни кругови“ и „Гутенбергов одговор“ Другог програма Радио Београда.
Учеснике и госте поздравили су директор Института, др Бојан Јовић, руководилац научног одељења „Српска књижевност и културна самосвест“ др Драган Хамовић, као и уреднице др Јана Алексић и др Милица Ћуковића. Округли сто је одржан у три радне сесије на којима су књижевни критичари различитих генерација мапирали тежишне аспекте савремених песничких тенденција и указали на неуралгичне културне и социјалне тачке српског песничког стваралаштва од 1991. до данас.
На почетку прве сесије представљена је сажета верзија излагања одсутног проф. др Михајла Пантића о изналаску стабилних критеријума и оквирних критичких консензуса за озбиљно аналитичко вредновање савременог српског песничког корпуса ради његовог опстанка у култури. Проф. др Саша Радојчић понудио је, као предлог за критички дијалог, типологију новијег српског песништва руководећи се неколиким поетичким димензијама, као што су традиција, субјективност, социјална стварност, језик и религиозни однос. О недавно приређеној антологији српског песништва од 1991. до 2020. Сенке и њихови предмети, коју је приредио Саша Радојчић, говорио је мр Васа Павковић, проблемски се усредсредивши на њена естетичка и вредносна упоришта. Др Марко Аврамовић је критички систематизовао антологије савремене поезије које су настајале у транзицијском периоду: Неболомство Бојане Стојановић Пантовић, Из музеја шумова Ненада Милошевића, Поезија и последњи дани Добривоја Станојевића, Антологија новије српске поезије: деведесете године, двадесети век и Places We Love: an anthology of contemporary Serbian poetryГојка Божовића и недавно објављена Сенке и њихови предмети Саше Радојчића. Прву сесију затворио је др Милета Аћимовић Ивков саопшењем о историји, развоју и поетичким тежиштима (нео)веристичког певања као једне виталне гране нововременог српског песништва.
Другу радну сесију отворио је мср Ненад Милосављевић, који се окупљенима обратио из Париза, преко ЗУМ платформе, освртом на поетичке и културолошке импликације и тенденције међусобне условљености песничког стила и идеологије поезије три генерације савремених српских песника. Др Јана Алексић се фокусирала на одређене културолошке аспекте песничке самосвести као једне од поетичких доминанти како унутар засебних поетика магистралних српских песника последње три деценије, тако и целог књижевног раздобља. Мср Миломир Гаврилловић представио је и мапирао поетичке и културолошке одлике младе српске поезије, превасходно оне која почиње у другој декади 21. века, пруживши оперативну формулацију поетичке доминанте овог песништва као исповедни веризам. У саопштењу одсутног мср Николе Маринковића, чији је извод прочитан, аналитички је оцртан и постављен флуидни идентитет лирског субјекта у поезији транзиционог доба. На крају сесије др Јелена Марићевић Балаћ подробно је културолошки и поетички расветлила неколико нивоа на којима се огледају српско-пољске везе у савременом песништву, са тежиштем на периоду транзиције.
На завршној сесији др Јелена Младеновић критички и књижевноисторијски је омеђила песничке просторе интимности у антологијском избору Сенке и њихови предмети. Др Милица Ћуковић је у своме излагању сагледала однос идеолошке и поетичке (иманентнокњижевне) компоненте и статус женског ауторства у антологијама женске поезије објављеним последњих двадесет година: Мачке не иду у рај (2000), „антологија савремене женске поезије“ Радмиле Лазић, Дискурзивна тела поезије: поезија и аутопоетике нове генерације песникиња (2004) Дубравке Ђурић, у антологијама Јелене Керкез (Трагом рода: смисао ангажовања: антологија савремене поезије и 24/7 љубави) из 2006. и 2007. године, Ово није дом: песникиње о миграцији (2017) Јелене Анђеловске и Витомирке Требовац и антологији новосадске женске поезије Невидљива зебра (2021) чији је приређивач Синиша Туцић. Др Соња Миловановић расветлила је тематско-мотивски распон и поетичка упоришта женског песништва у доба транзиције.
Излазак зборника радова са округлог стола Српска поезија у доба транзиције очекује се до краја текуће године.
Видео записе за округлог стола можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
