Научни скуп Поетика и поезија Мирослава Максимовића
У среду 7. априла 2021, са почетком у 9.15 часова, у организацији Института за књижевност и уметност из Београда, Дучићевих вечери поезије и града Требиња одржава се научни скуп Поетика и поезија Мирослава Максимовића. Реч је о 28. скупу у едицији Поетичка истраживања и 13. скупу који Инстутит за књижевност и уметност реализује у сарадњи са градом Требињем. Због епидемиолошке ситуације овогодишњи скуп одржаће се путем ЗУМ апликације, а окупиће 20 проучавалаца књижевности различитих генерација из Србије, Црне Горе и САД чији ће радови бити одштампани у зборнику. Скуп уређују Светлана Шеатовић и Марко М. Радуловић.
Мирослав Максимовић се од почетка свог певања крајем 60-их и почетком 70-их година 20. века огласио као аутентични песник своје генерације. Књижевна критика високо је оценила поетичке и језичке иновације карактеристичне за његов опус који је у знаку сталне тематске, формалне и поетичке трансформације. Препознат као мајстор стиха који је подједнако успешно певао у везаном и слободном стиху, посебно откривши нове могућности сонета спајајући овај традиционални облик са модерном садржином, означен као песник малих ствари, урбаног амбијента, који се истовремено збирком Бол оглашава и као песник великих тема и трагике историјског искуства, Максимовић је песник који је својим стваралаштвом обележио другу половину 20. и прве деценије 21. века у нашој књижевности.
Започевши свој пут као песник у чијем стваралаштву преовладавају индивидуалистичка искуства, Максимовић је свој опус обогатио свакодневним животом тзв. обичног човека, али и поетском критиком друштвених прилика које тај живот одређују, да би се у каснијим збиркама огласио као песник у чијем делу се на упечатљив начин преплићу породично искуство и историјска трагика 20. века.
Изузетно је важна, за сада последња Максимовићева објављена збирка – Бол, у којој је песник опевао страдање своје породице и српског народа током Другог светског рата. Мирослав Максимовић је на овај начин своју поезију и поетику значајно обогатио и проширио, а себе уврстио у ред родољубивих песника у најбољем смислу те речи.
