Институт за књижевност и уметност

Од 17. до 20. фебруара 2020. године у Задужбини „Доситеј Обрадовић“ и у Институту за књижевност и уметност реализовне су две радионице „Аритметика и књижевност“ и „Геометрија и књижевност“ у оквиру међународног пројекта Института за славистику Универзитета у Келну RETHINKING THE IMPACT OF LIBERAL ARTS.

АРИТМЕТИКА и ГЕОМЕТРИЈА су од античких времена биле део студијског канона који се састојао од седам предмета тзв. Septem artes liberales. Основно научно тројство или trivium чиниле су дијалектика, реторика и граматика као дисциплине неопходне за савладавање знања и вештина потребних за успешну језичко-логичку аргументацију. Ове три науке представљале су предворје научног храма Septem artes liberales у чијем центру се налазио научни квартет Quadriviumu, сачињен од четири математичке дисциплине – астрономије, аритметике, геометрије и музике. Реализацијом радионица посвећених аритметици и геометрији заокружен је трогодишњи пројекат који се реализовао под покровитељством Немачке мреже за академску размену (DAAD) и који је имао за циљ да преиспита однос између хуманистичких и природних наука у савременом друшту као и улогу ових основних наука у решавању задатака које савремено доба пред њих поставља. Садржај пројекта развијао се у склопу двојних мастер студија „Културна и интелектуална историја између истока и запада“ (Cultural and Intellectual History between East and West) Института за славистику Универзитета у Келну, а програм је осмислила и пројектом руководила др Драгана Грбић.

У преподневним часовима програм се реализовао у просторијама Задужбине „Доситеј Обрадовић“, а у послеподневним часовима се рад одвијао у Институту за књижевност и уметност.

Окупљене учеснике је најпре поздравио директор Института др Бојан Јовић, након чега је уследила радионица проф. др Тање Росић са Универзитета Сингидунум и спољне научне сараднице Института за књижевност и уметност. Ова интерактивна и интердисциплинарна радионица била је посвећена геометријском читању наратива у роману Александра Хемона и анализи графика холандског уметника Маурицијуса Есхера. На ово излагање одлично су се надовезали реферати мастер студенткиња и докторанткиња Универзитета у Келну и Универзитета у Београду, које је пратила изузетно динамична дискусија свих учесника у пројекту. Лена Ромањук је такође анализирала Есхерове графике кроз призму математичких односа, а Тара Асади-Могадам је говорила о Албахаријевом роману „Гец и Мајер“ са аспекта симболике бројева. Излагања докторанткиње Тамаре Танасијевић и Лидије Калојеве била су посвећена руским темама – једном есеју о архитектури В. Титова, односно радовима Бориса Раушенбаха.

Програм је званично затворен занимљивом радионицом посвећеном функцији бројева у поезији Ивана В. Лалића, коју је за студенте приредила виши научни истраживач Института за књижевност и уметност и посвећени проучавалац овог српског класика, др Светлана Шеатовић. Студенти су могли кроз анализу пажљиво одабраних примера из неколико збирки Лалићеве поезије, читане и у оригиналу и у енглеском преводу, да сагледају специфичност поетике Ивана В. Лалића и да се упознају са комплексном нумеричком проблематиком у његовом опусу пореклом из античке, византијске и народне традиције. Са посебним освртом на комплексност циклуса Лалићеве поезије сасвим примерено оквирном наслову обе радионице посвећене математици званично је завршен овај међународни програм који је имао за циљ да повеже младе слависте са Универзитета у Келну са експертима из Београда и да ојача везе између две академске средине.