Извештај са првог дела скупа „Поетика Немогућег”
Први део скупа „Поетика Немогућег: Душан Матић, Александар Вучо и Марко Ристић и њихов песнички круг од авангарде до позног модернизма”, који организује Институт за књижевност и уметност у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” у оквиру пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века – национални и европски контекст”, одржан је 21. децембра 2018. Уводна разматрања о поетици и естетици српског надреалистичког круга изнели су, у просторијама професорске читаонице Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, проф. др Александар Јерков управник библиотеке, др Светлана Шеатовић виши научни сарадник и руководилац пројекта, филозоф и преводилац Иван Миленковић и др Биљана Андоновска научни сарадник. Разговору, који је вођен уз одабрани архивски материјал ТВ Београда, прикључио се и Леон Којен коментарима о уређивачком послу на издању Мутан лов у бистрој води (2007).
Припремни радни састанак отворио је низ проблемских аспеката у књижевнонаучном приступу, изучавању и рецепцији дела, посебно песничких опуса, Душана Матића, Александра Вуча и Марка Ристића у српској књижевности. Александар Јерков у излагању „Шта значи поетика немогућег?”, отварајући питање „терминолошког рецидива појма реализам у науци о књижевности“, издваја места немогућег у песничком луку од П. П. Његоша, Б. Радичевића, па до касне поезије М. Ристића. Светлана Шеатовић рефератом „Песничка ружа ветрова – Душан Матић” издвојила је магистралне токове матићевског песништва – генезу и потичко-естетичко матрицу. Преводилац и филозоф Иван Миленковић у свом уводу „Поглед на књижевност и филозофију (Душан Матић и надреалисти)” изнео је запажања о (не)присуству филозофског дискурса у радовима београдских надреалиста, о природи експеримнталног у надреалистичком језику које је у дослуху са филозофским питањима 20. века. Др Биљана Андоновска, издвајајући неколике резултате из своје дисертације, у реферату „Положај надреализма у књижевноисторијском процесу”, говорила је о неопходном успостваљању новог рецепцијског хоризонта како би се отклонила (културноисторијска и херменеутичка) тежина у рекуперацији надреализма у српској књижевности.
Зачете теме и постављени књижевнотеоријски и методолошки оквири биће проширени на главном делу скупа 21. и 22. фебруара 2019. године.
