Међународни научни скуп о Тину Ујевићу
У оквиру пројекта „Српска књижевност у европском културном простору“ Институт за књижевност и уметност из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу организују дводневни међународни научни скуп „А(тра)кција Ујевић : авангарда, ангажман и револуција у делу Тина Ујевића“, који се одржава 31. маја и 1. јуна 2018. године у библиотеци Институтa за књижевност и уметност.
Ове године навршава се 127 година од рођења Тина Ујевића, аутора који је пре нешто више од века почео да објављује прве текстове и који је својим деловањем обележио, између осталог, и српску и хрватску културу. Ујевић је песнички рад започео у сенци великанâ, пре свега А. Г. Матоша, да би се потом обликовао у један од најоригиналнијих ауторских гласова у међуратној књижевности. Прошле године навршило се и стотину година откад је објављена Свакидашња јадиковка (1917), односно откад су се појавили први важнији Ујевићеви текстови. Подстакнути идејом да нам годишњице помажу да, враћајући се незавршеним плетивима прошлости, разумемо и искажемо властити простор и време – позивамо вас на скуп посвећен стваралаштву овога аутора.
Циљ скупа јесте покретање критичког дискурса о Ујевићевом делу и наслеђу у књижевном, културном и друштвеном контексту, с посебним нагласком на досад недовољно проучене делове ауторовог опуса. Тиме у првом реду упућујемо на његов слабије истражен прозни опус (есеје, фељтоне, аутобиографске и дневничке записе, полемике, писма, критике итд.). Држимо да је истовремено и с тим у вези потребно ревидирати досадашње ставове о пишчевој песничкој поетици у целини. Тин Ујевић песник је високе самосвести, иновативног језичког израза и разноврсног формалног репертоара, у непрестаном дијалогу с песничким наслеђем и с властитим временом.
Међудржавна сарадња две институције у организацији овога скупа произилази из настојања да се књижевно дело Тина Ујевића интерпретира из перспективе блиских, али опет различитих филолошких традиција, те да се стваралаштво овога аутора културно и друштвено-историјски контекстуализује на простору на којем је настало и на којем траје. Тако ће нас, између осталог, занимати Ујевићево место и значај његовог стваралаштва у међуратним годинама на ширем југословенском културном простору, његова интеракција с истакнутим именима књижевног и културног поља, књижевницима и књижевним покретима, попут модернистичког и надреалистичког круга. У целини гледано, Загреб, Београд и Сарајево, важне координате Ујевићевог литерарног, интелектуалног и политичког живота, могу послужити као савремене метафоре његове рецепције и представљати додатан корак у сагледавању интеркултурне размене на (пост)југословенском простору.
