Институт за књижевност и уметност

Од 13. до 14. априла 2018. године у организацији Института за књижевност и уметност (пројекат: Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20. века), Задужбине „Десанка Максимовић“ и Дучићевих вечери поезије, у Требињу је одржан скуп „Песнички завичај Десанке Максимовић“.

Реч је о једанаестом скупу који заједно организују Институт за књижевности и уметност и Дучићеве вечери поезије. Тиме je ова дуга и плодотворна сарадња, чији је циљ јачање културних веза између републике Србије и Републике Српске, закорачила у другу деценију свог постојања.

Поред обележавања навршене деценије сарадње, овогодишњи скуп обележили су један јубилеј и један куриозитет, наиме, планирани зборник посвећен стваралаштву Десанке Максимовић требало би да буде 25. у богатој едицији Поетичка истраживања. Реч је, такође, о првом скупу и зборнику посвећеном једној песникињи, чиме Десанка Максимовић постаје прва жена у овој дугој и плодној едицији.

Скуп су отворили градоначелник Града Требиња Лука Петровић, руководилац пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст“ и једна од уредница зборника Светлана Шеатовић, директор Института за књижевност и уметност Бојан Јовић и управник Задужбине „Десанка Максимовић“ Бојан Ђорђевић.

Отварању скупа у свечаној сали присуствовало је много поклоника писане речи и поштовалаца непролазног дела Десанке Максимовић: поред бројних новинара водећих медија из Србије и Републике Српске, на церемонији отварања били су и ученици основних и средњих школа, као и виђенији људи града Требиња.

Као и обично када је реч о скуповима и зборницима у оквиру едиције Поетичка истраживања, пробрани учесници, професори универзитета и научни радници, настојали су да пруже синтетички поглед на поезију ове плодне књижевнице, али и да осветле њен опус из досад непосматраних углова и тако отворе путеве за нова читања и ревалоризације.

Говорило се о Десанки Максимовић и њеном положају у целокупном српском песништву двадесетог века, као и њеном посебном положају у послератном модернизму. Осветљено је и родољубиво песништво ове дуговечне песникиње, њен однос према памћењу и забораву и према одређеним епохама наше књижевне историје. Истражене су такође и песме у прози из рукописне заоставштине песникиње, као и варијантност, односно генеза њених појединих песама. Посебна вредност скупа били су реферати посвећени поезији за децу Десанке Максимовић, чиме се показује да ова запостављена област књижевности задобија све већу пажњу озбиљних књижевних проучавалаца. Десанка Максимовић доводила се и у контекст других књижевности: оних блиских, кроз поређење са Иваном Гораном Ковачићем, као и далеких – каква је јапанска – кроз разматрање хаику форми у њеном песништву. Стваралаштво ове поетесе било је осветљено и са становишта специфичних тема које досад нису биле у фокусу проучавања, попут поетске ентомологије или мотива витезова и витешкиња.

Општи закључак скупа је да је Десанка Максимовић песник који представља изазов за тумаче јер је њена поезија настајала у широком распону прве и друге половине двадесетог века, у близини различитих поетичких усмерења, од авангарде до послератног модернизма, при чему је песникиња увек успевала да остане своја и сачува аутентични глас и израз.

Као и сваке године од успостављања сарадње, учесници скупа нису дошли празних руку: на дар Требињу донели су резултат прошлогодишњег скупа: зборник посвећен поезији Милутина Бојића. Реч је о јубиларном, десетом зборнику који је настао у сарадњи Дучећевих вечери поезије и пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности 20 века“. Ова колективна монографија осветлила је песничко и драмско стваралаштво великог песника на до сада јединствен начин: представљајући нам, поред песника „Плаве гробнице“, и једног непознатог Бојића, аутора еротске поезије и авангардних поступака. Зборник је промовисан у Музеју Херцеговине уз присуство публике којој су Дучићеве вечери поезије својеврстан културни празник. Након промоције, домаћини су организовали пригодан коктел где се служило добро херцеговачко вино и где су настављени разговори о Дучићу, Бојићу, Десанки и поезији уопште.

У Дому културе Требиња, као круна Дучићевих вечери, организована је Свечана академија поводом 75-годишњице Дучићеве смрти. Том приликом руководилац пројекта Светлана Шеатовић обратила се многобројној публици пробраним речима које су својеврсни омаж граду Требињу. Она је, осим о Дучићу, говорила и о мистичном Леотару, Десанки Максимовић, Војиславу Илићу као и сарадњи коју едиција Поетичка истраживања негује са Требињем већ пуних једанаест година.

Боравак у Требињу искоришћен је и да се још више учврсти сарадња Института за књижевност и уметност и Дучићевих вечери поезије, као и да се дефинишу будуће активности на културном повезивању српског народа са обе стране Дрине. Руководилац пројекта Светлана Шеатовић и директор Института Бојан Јовић најавили су са градоначелником Требиња тему будућег скупа који би требало да се одржи догодине на Благовести – поезија Војислава Илића.

С обзиром на то да значајна веза између Института за књижевност и уметност и Дучићевих вечери поезије прославља свој јубилеј и улази у другу деценију постојања, размотрени су и модели који ће ову сарадњу освежити у будућности и омогућити промовисање научних резултата и културних веза широј публици. Поред досадашњих промоција зборника и књижевних вечери, договорено је да следеће године професори универзитета и научни радници одрже низ предавања у требињским основним и средњим школама.

На самом крају учесници скупа закључили су да је овогодишњи сусрет у потпуности успео, да је протекао у радној и подстицајној атмосфери, да је поезија Десанке Максимовић сагледана из најразличитијих углова и да ће зборник који се очекује, посвећен овој песникињи, бити достајан настављач низа едиције Поетичка истраживања.

Уреднице скупа и зборника су Светлана Шеатовић и Зорана Опачић. Саопштења су поднели: Јован Делић, Светлана Шеатовић, Александар Јовановић, Бојан Јовић, Бојана Стојановић Пантовић, Марко М. Радуловић, Предраг Петровић, Зорана Опачић, Јован Љуштановић, Станиша Тутњевић, Бојан Ђорђевић, Мина Ђурић, Кајоко Јамасаки, Бранко Вранеш. Колеге које су биле спречене да путују, приложиће своје радове за зборник.

Више о скупу прочитајте на следећим линковима:
Слободна Херцеговина, Радио Телевизија Републике Српске.