Извештај са трибине
У оквиру трибине „Теоријски и књижевнокритички разговори“ коју организује пројекат Института за књижевност и уметност „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“, одржано је предавање др Ромила Кнежевића са темом „Можда стварамо нове светове: оглед о теургијској природи уметности“.
Предавач је изложио идеје зачете у књизи Време и сазнање: теолошко читање Марсела Пруста (2011), која није само написана изузетним и однегованим стилом, већ су у њој на прегледан и јасан начин представљени многи филозофски, теолошки, антрополошки, епистемолошки, књижевнотеоријски и естетички проблеми. Реч је о првој књизи у српској науци о књижевности која на узоран начин приступа комплексном сагледавању дела једног западног писца – и то из критичке филозофско-теолошке перспективе.
Ослоњено, између осталог, на филозофску мисао Николаја Берђајева и теолошку мисао Јована Зизјуласа, предавање је проблематизовало појам теургије као (књижевно)уметничког стварања, постављајући основе за даља разматрања у том смеру, којима др Ромило Кнежевић у будућности настоји да обезбеди институционалну форму. Посреди је замисао редефинисања појма монаштва, утемељеног у оригиналном схватању људске природе и њеног односа према стваралаштву, која би исходила у сарадничком садејству са Богом. Притом, питање стваралаштва односно теургије постаје кључно питање у чијем оквиру се одгонета како смисао самог човека, тако и Божјег односа према њему.
