"Сусрет Сефарда и Ашкеназа на Западном Балкану: између традиције и промена"
Домаћин: Институт за књижевност и уметност, Београд Спонзор: Европска асоцијација за јеврејске студије (грант за организацију скупа)
Ко-организатори: Др Кринка Видаковић-Петров, научни саветник у Институту за књижевност и уметност Др Катја Шмид, Хебрејски универзитет у Јерусалиму
Скуп подржали: Јеврејска општина Београд, Амбасада Израела у Србији, Collegium Hungaricum у Београду
На овом међународном научном скупу учествују научници из Србије и још десет земаља (САД, Немачка, Мађарска, Аустрија, Хрватска, Израел, Пољска, Македонија, Италија, Бугарска). Београд је по први пут домаћин научног скупа овог формата и величине посвећеног јеврејским темама, а посебно сусрету Сефарда и Ашкеназа.
Западни Балкан, пре свега простор некадашњи југословенски простор, у овом контексту заузима посебно место у Европи, јер је тај простор био једини у којем су сефардска и ашкенаска заједница постојале у релативној равнотежи, те је услед тога и бла могућа интеракција између њих које у другим деловима Европе или није било или је било, али у знатно мањој мери.
Сефарди (”шпански” или ”турски” Јевреји) су након прогона из Шпаније 1492. мигрирали у неке европске градве, али су се већином населили на широком подручју тадашње османске државе. Балкан је и тада био изузетак јер је за разлику од осталих превасходно исламских покрајина, овде дошло до контакта три конфесионалне заједнице – Хришћана, Јевреја и Муслимана.
Ашкенази (средњоевропски, европски, немачки Јевреји) живели су у западном културном кругу и говорили јидиш, док су Срфарди живели у оријенталном културном окружењу и говорили јеврејско-шпански (ладино). Разликовали су се не само по световном језицима којима су говорили и на које су преводили верске списе, него и по својим културним традицијама. Београд се вековима налазио на самој граници која је раздвајала два царства – Османско и Хабсбуршко, али управо је Београд био једна од јеврејских заједница на овом простору која је од најранијег периода међу својим члановима имала и Сефарде и Ашкеназе.
У 19. веку долази до великих промена и код Ашкеназа и код Сефарда. Ове историјске промене, ослобођење балканских народа и обнова њихових националних држава, модернизација, потврда грађанских права Јевреја, њихово активно укључење у околину, а потом развој ционизма и успостављање југословенске државе – довели су великих промена у статусу Јевреја на овом простору, као и у перцепцији њиховог идентитета. То је доба које је протицало између традиције и промена.
Теме о којима ће бити речи на овом супу веома су разноврсне: статус јеврејских заједница, сусрет културних традиција, положај жена у култури, лингвистичка питања и превођење, миграције, ”југославизација” Јевреја, синагогална музика, гробља, јеврејске организације и њихово деловање, међуратни југословенски период, књижевност, рабинска књижевност, усмена књижевност, сликарство, учешће београдских Јевреја у првим корацима џеза у Србији.
