Тршић седам језика говори
Летњa школa српског језика, културне историје и превођења ТРШИЋ 2015 и ове године је окупила студенте србистике из разних европских земаља – Беолрусије, Енглеске, Италије, Немачке, Пољске, Русије и Украјине. У родном месту Вука Стефановића Караџића студентима се током интензивног десетодневног програма пружа могућност да стекну искуства из домена превођења, прошире знања из културне историје Срба и упознају се са народном традицијом и старим занатима.
Материјал који се ове године преводи са српског језика на матерње језике студената заснован је на изложби кустоскиње Музеја језика и писма, М А Ане Чугуровић, „Обасјаност невидљивог. Свеће у обичајима и веровањима у Јадру“, која је отворена први дан програма у Галерији на Саборишту. Будући да је проблемско тежиште овогодишње Летње школе на воскарско-лицидерском занату, начину израде и обредној употреби свећа у области Јадра, један део програма се реализује у контексту међународне манифестације Дани европске баштине која носи назив „Стари и традиционални занати – очување и одржање“. Поред воскарско-лицидерског заната, у Радионици старих заната студенти ће се кроз дружење са ткаљама упознати и са вештином ткања и моћи ће да погледају и изложбу Занат у Београду / Handwerk in Belgrad немачке уметнице Франциске Вике.
Што се материјала за превођење тиче, посебан акценат је стављен на обредну употребу ратарских свећа које као јединствен пример овог обичаја постоје само у манастиру Троноши. Ратарске свеће представљају важан део српске традиције и стављене су на Листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, са жељом да у наредном периоду буду кандидоване и за Унескову листу нематеријалне културне баштине. На планинарском излету од Вукове куће до манастира Троноше студенти се упознају не само са свакодневицом ђачких дана Вука Стефановића Караџића, него добијају прилику и да дословце „додирну“ и „доживе“ речи које преводе. У превођењу „на терену“ као својеврсном чину културног превођења се огледа и специфичност методологије рада и програма Летње школе, која је сваке године интердисциплинарно конципирана, тако да студенти поред предавања из културне историје и лингвистичких анализа текстова, знања проширују учешћем у додатним специјалистичким радионицама и пригодним излетима.
Са српског језика на белоруски преводи Дарја Гришанкова са Државног белоруског универзитета у Минску; на енглески Кејтлин Сејс са Универзитета у Нотингему; на италијански Јакопо Кампони и Ђанматео Мемо са Универзитета „Габријеле Данунцио“ у Пескари; на немачки Клаудија Лаштро са Универзитета „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену; на пољски Марта Каспшак са Универзитета „Адам Мицкијевич“ у Познању и Моника Зекић са Универзитета у Гдањску; на руски Ксенија Дијачкова са Државног универзитета у Петрограду и на украјински Никита Петров са Националног универзитета „Тарас Шевченко“ у Кијеву.
Овај заједнички пројекат Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице, Института за књижевност и уметност из Београда и Музеја језика и писма из Тршића одвија се у Тршићу од 21. до 30. септембра под покровитељством Града Лознице и Министарства културе Републике Србије. Програм је отпочео промоцијом досадашњих резултата овог међународног пројекта који се већ четири године одржава у родном месту Вука Стефановића Караџића. У оквиру прорама 82. Вуковог сабора у Кући писаца представљене су публикације о Тршићу на белоруском, енглеском, италијанском, немачком, руском и српском, које су резултат рада Летње школе српског језика, културне историје и превођења ТРШИЋ 2012. Учесници наредне Летње школе превели су такође на седам језика сталну изложбену поставку Музеја језика и писма „Српско писмо и језик кроз историју“ ауторке Дајане Ђедовић која је 2013. године у оквиру обележавања јубилеја 1150 година словенске писмености приказана на најважнијој славистичкој манифестацији – Међународном конгресу слависта у Минску. Ова изложба је потом у склопу обележавања два важна јубилеја – 200 година од објављивања Вукових дела Писменице сербскога језика и Мале простонародне славеносербске пјеснарице и 150 година од смрти Вука Стефановића Караџића, приказана и на универзитетима у Бечу, Хамбургу, Франкфурту, Халеу и Петрограду. У склопу преводилачких активности учесника Летње школе српског језика, културне историје и превођења ТРШИЋ 2014 урађен је превод изложбе „Утицаји. Вук и његови савременици“ кустоса Музеја језика и писма, Мирослава Терзића. О поменутим резултатима говорили су М А Екатарина Волкова са Универзитета у Петрограду, иначе бивша учесница прве Летње школе, затим проф. др Роберт Ходел чији су студенти учествовали у раду овог пројекта и који су представили изложбу „Српско писмо и језик кроз историју“ на Универзитету у Хамбургу, мр Дајана Ђедовић директорка Центра за културу „Вук Караџић“, др Весна Матовић испред Института за књижевност и уметност и мр Драгана Грбић, ауторка пројекта Летње школе која и менторским руководи рад ових студената.
