Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti XX veka: nacionalni i evropski kontekst
Saradnici iz Instituta
- dr Svetlana Šeatović (rukovodilac projekta)
- dr Bojan Čolak
- dr Dragan Hamović
- dr Marko Radulović (sekretar projekta)
- dr Nedeljka Perišić
- Marko Avramović
Spoljni saradnici
- dr Jovan Delić
- dr Aleksandar Jovanović
- dr Aleksandar Jerkov
- dr Slađana Jaćimović
- dr Predrag Petrović
- mr Persida Lazarević di Giacomo
- dr Aleksandar Bošković
- dr Slavko Petaković
- Mina Ðurić
Cilj ovoga četvorogodišnjeg projekta je da ekipno, unutražnjim pristupom, istraži i opiše smene poetičkih paradigmi koje su se desile u dva veoma burna perioda srpske književnosti: u avangardu (1919-1934) i modernizmu posle Drugog svetskog rata (od sredine pedesetih godina). Oba ova perioda karakteriše intenzivan dijalog sa evropskom kulturom, pa je zato neophodno sagledavati dubinu i vrednost promena i inovacija unutar nacionalne književnosti, ali ih je nužno objašnjavati i u komparativnom kontekstu. Tako se projekat prirodno uklapa u prioritete predviđene ovim konkursom: opisivanje nacionalnog identiteta srpske književnosti i kulture i njene integrisanosti u evropsku književnost i kulturu. Promene na planu žanra, oblika, stiha, strofe i osećanja sveta događale su se paralelno i istovremeno u srpskoj i evropskoj, pre svega francuskoj, književnosti, pa se istovremeno javljaju i stilski pravci, odnosno formacije ili „pokreti“ (dadaizam, ekspresionizam, kubofuturizam, nadrealizam, zenitizam i hipnizam). U središtu ekipnog proučavanja će se naći poezija, dok će se poetika proznog i dramskog stvaralaštva proučavati u pažljivo odabranim i ciljano usmerenim master, magistarskim, doktorskim i habiliticaionim radovima. U nizu tematskih monografskih zbornika obuhvatiće se poetika najznačajnijih, do sad neproučenih pesnika (Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, Dušana Matića i Oskara Daviča, odnosno Borislava Radovića, Matije Bećkovićam, Aleka Vukadinovića i drugih).
