О прози Драгутина Илића. Жанровска разуђеност и поетичке доминанте

Александра Кузмић

О прози Драгутина Илића. Жанровска разуђеност и поетичке доминанте

Издавач:

Институт за књижевност и уметност
Београд, 2020.

Ознаке:

ISBN 978-86-7095-274-4
COBISS.SR-ID 32252169


Кратак опис:

У овој монографији је испитивање жанровске разуђености и поетичких доминанти у прозном стваралаштву Драгутина Илића засновано на избору текстова из књижевноуметничке и документарно-уметничке прозе, при чему је известан број анализираних приповедака, путописних, биографских и аутобиографских записа до сада објављен само у периодици. Извучено из заборава, али још увек неканонизовано кроз студијске и школске програме, дело овог талентованог многописца, стваралачки активног поткрај деветнаестог и почетком двадесетог века, показало је да је склон фантастици и чудесном кроз утопијско, психолошко, хорор или иронијско, цитатности и интертекстуалности, отворен ка езотеријском, заинтересован за спиритизам и паранормална искуства, те да понекад посегне за архетипским симболима и представама које преноси несвесно.

Напоредо са уочљивом тематском, идеолошком и жанровском разноврсношћу прозног опуса Драгутина Илића, запажа се повезаност идеолошке матрице, жанровског обрасца и наративног приступа, као и пишчев покушај да се одређени број дела умрежи и повеже истим ликовима, чиме се целина фикционалне збиље заокружује и доводи у раван стварног и могућег. Маркантне одлике различитих имплицитних аутора из прозних Илићевих дела крећу се у широком распону од морално-поучног доцирања и величања спремности на жртвовање због идеала, преко заокупљености духовним, критичко-песимистичког доживљаја човекове природе, до хумористичког, жовијално комичног и пародијског сагледавања стварности, док је његова комуникација са имплицитним читаоцем динамична, ослоњена на директно обраћање, сказ и референцијалне коментаре.

Илићу су блиски миље града, тематизовање појединачних судбина из времена Првог српског устанка и ранохришћанских дана, једнако као и тежња да се, кроз књижевноуметничко и књижевноисторијско памћење, спасу од заборава савременици и одређене историјске личности. Истовремено, чак и кад ауторова васпитно-морализаторска и патриотска тенденциозност избије у први план, у некима од својих дела Драгутин Илић промишља идеје које ће тек постати предмет интересовања и упоришна тачка стваралаштва нових генерација писаца.

Кључне речи:

слика, светла слика, новела, приповетка, легенда, документарно-уметничка проза, роман, поучност, фантастика, идеологија