Одржани скупови

 


2016.

Десничини сусрети 2016.

      Од 23. до 25. септембра 2016. одржани су Десничини сусрети, пети по реду а први у Београду. Манифестација је реализована у заједничкој организацији Института за књижевност и уметност у Београду и Центра за компаративнохисторијске и интеркултурне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, као део билатералног пројекта „Десничини сусрети“ и хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам“. Организован је дводневни научни скуп „Хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам данас: поводом 110. годишњице рођења Владана Деснице“, где се у фокусу нашло разматрање српско-хрватских/хрватско-српских интеркултурних веза, као и испитивање актуелних књижевних и културних феномена (пост)југословенског идентитета. Програм се одвијао у просторијама Института за књижевност и уметност и Библиотеке града Београда. Своје радове изложили су истраживачи из Србије и Хрватске, док је трећег дана Сусрета организована „Шетња (не)оствареним Београдом Владана Деснице“. Скуп је остварен у склопу активности на пројекту Српска књижевност у европском културном простору.

Сусрет Сефарда и Ашкеназа на Западном Балкану: између традиције и промена

      У периоду од 5. до 7. јула 2016. године Институт за књижевност и уметност био је домаћин међународног научног скупа „Сусрет Сефарда и Ашкеназа на Западном Балкану: између традиције и промена“, који је остварен уз финансијско спонзорство Европске асоцијације за јеврејске студије и уз подршку Јеврејске општине Београд, Амбасаде Израела у Србији и Collegium Hungaricum-а у Београду. Скуп је организован у оквиру пројекта Српска књижевност у европском културном простору. Учествовали су научници из Србије и још десет земаља (САД, Немачка, Мађарска, Аустрија, Хрватска, Израел, Пољска, Македонија, Италија, Бугарска), а саопштењима су обухваћене разноврсне теме: статус јеврејских заједница, сусрет културних традиција, положај жена у култури, лингвистичка питања и превођење, миграције, ”југославизација” Јевреја, синагогална музика, гробља, јеврејске организације и њихово деловање, међуратни југословенски период, рабинска књижевност, усмена књижевност, сликарство, учешће београдских Јевреја у првим корацима џеза у Србији. Београд је по први пут домаћин научног скупа овог формата и величине посвећеног јеврејским темама, а посебно сусрету Сефарда и Ашкеназа.

2015.

Савремена српска фолклористика III

      У организацији Удружења фолклориста Србије, Института за књижевност и уметност (пројекат Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду) и Филозофског факултета Универзитета у Нишу организован је научни скуп Савремена српска фолклористика III. Скуп је одржан 2. и 3. октобра 2015. у Филозофском факултету Универзитета у Нишу). Теме скупа биле су: Сакупљачи и истраживачи фолклора, Улога државне политике у очувању и неговању фолклора, Однос традиције и модерности у савременом фолклору, Други српски устанак (1815–2015): историја и традиција и Српски фолклор и фолклористика у светском контексту.

2014.

Савремена српска фолклористика II

      Научни скуп Савремена српска фолклористика II одржан је од 5. до 7. септембра 2014. године у Београду и Тршићу, у организацији Удружења фолклориста Србије, Института за књижевност и уметност (пројекат Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду), Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Вукове задужбине из Београда, као и Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице. Циљ скупа је промовисање интердисциплинарности и сарадње стручњака из сродних научних области, фокусираних на истраживања из области фолклора у најширем смислу.

Авангарда: од даде до надреализма

      У организацији Института за књижевност и уметност, Музеја савремене уметности (МСУ) и Друштва за културну сарадњу Србија-Француска (ДКССФ), а уз подршку асоцијације Wallonie-Bruxelles International (WBI), 23. и 24. маја 2014. одржан је међународни научни скуп Авангарда: од даде до надреализма, на коме је учествовало тридесетак научника из Србије, Бугарске, Чешке, Белгије, Француске, Италије, Енглеске, Јапана, Португала и Хрватске. Скуп је организован у оквиру активности на пројекту Српска књижевност у европском културном простору. Излагања учесника обухватила су проблематику књижевности, позоришта, кинематографије, сликарства, фотографије и архитектуре. Мултимедијална укрштања авангарди пратила је проблематика прожетости култура, покривши авангардна збивања од Бразила и Јапана, преко Италије, Чешке, Белгије, Шпаније, до Хрватске и Србије. Званични језици скупа били су српски и француски, уз неколико излагања на енглеском.

2012.

Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића

      У организацији Института за књижевност и уметност, Учитељског факултета Универзитета у Београду и општине Требиње од 5-7. априла је у Требињу одржан научни скуп Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића. Скуп је организован као део активности на пројекту Смена поетичких парадигми у српској књижевности XX века: национални и европски контекст. На скупу је излагање имало више од двадесет истакнутих проучавалаца српске поезије двадесетога века из различитих научних и универзитетских центара Србије, Републике Српске и Црне Горе.
      Научни скуп су пратиле и бројне пропратне активности као што су представљање зборника радова О песмама, поемама и поетици Матије Бећковића са прошлогодишњег научног скупа у Требињу, у издању Института за књижевност и уметност и прoмоција изабраних препева Милована Данојлића.

2011.

Песничка поетика Оскара Давича

      У организацији Институтa за књижевност и уметност, Београд, Учитељскoг факултетa Универзитета у Београду, и Библиотеке шабачке, 22–23. децембра 2011. у Шапцу је одржан научни скуп "Песничка поетика Оскара Давича". Скуп је организован као део активности на пројекту Смена поетичких парадигми у српској књижевности ХХ века: национални и европски контекст.

2010.

Писци као творци језика

      У просторијама Вукове задужбине у Београду, 14. и 15. септембра одржан je округли сто на тему ”Писци као творци језика”, у организацији Вукове задужбине и Института за књижевност и уметност. Скуп су отворили министар културе Републике Србије Небојша Брадић, председник Вукове задужбине др Миодраг Матицки и директорка Института за књижевност и уметност др Весна Матовић. У раду скупа учествовао је велики број лингвиста, књижевника, театролога како из земље, тако и из иностранства.

Поезија и поетика Љубомира Симовића

      Писци као творци језика, Пројекат "Поетика српске књижевности 20. века" Института за књижевност и уметност у Београду и Општина Требиње су од 6. до 8. априла 2010. године у Требињу организoвали научни скуп посвећен поезији и поетици Љубомира Симовића. Програм је обухватио тридесетак излагања научних радова, вече поезије Љубомира Симовића и представљање зборника посвећеног Стевану Раичковићу.

2009.

Песништво и књижевна мисао Миодрага Павловића

      На пројекту "Поетика српске поезије друге половине XX века" од 10. до 11. децембра 2009. године у Институту за књижевност и уметност у Београду одржан је научни скуп посвећен песништву и књижевној мисли Миодрага Павловића.

"Нова Европа"

      Институт за књижевност и уметност у Београду, у оквиру пројекта Српска књижевна периодика, организовао je од 03. до 04. децембра 2009. године регионални научни скуп посвећен међуратном часопису Нова Европа.

2008.

Модерни класициста Јован Христић

      Научни скуп Модерни класициста Јован Христић, посвећен поезији и поетици једног од наших најзначајнијих песника у другој половини 20. века, одржан је 15. и 16. октобра 2008. године у просторијама Института за књижевност и уметност у Београду. Окренут класичним изворима (античкој књижевности и филозофској мисли), српској класичној и модерној поезији (у широком распону од Јована Стерије Поповића до Васка Попе и Ивана В. Лалића), као и модерној европској поезији (Константин Кафави, Пол Валери, Т. С. Елиот), овај песник је остварио обимом невелико, али сложено и утицајно песничко дело. Предвиђено је учешће двадесет пет научних истраживача из земље и иностранства. Излагањима ће бити обухваћени битни аспекти Христићеве поезије и поетике, његово место у развоју српске поезије, као и везе са модерном европском поезијом. 1. дан је предвиђен за радове који се баве поезијом и поетиком Јована Христића, композицијом и ритмом његових песама, однос интелектуалног и емоционалног у његовој поезији. Јован Христић је значајан есејиста, па ће бити тумачени и његови есеји, али само у склопу његове експлицитне поетике. Такође, овај дан је предвиђен и за радове који се баве анализом појединачних песама. 2. дан биће посвећен читању и разумевању његове поезије у контексту српске и европске поезије. Довољна су и већ поменута имена Стерије, Кафавија, Елиота, па да се схвати да нема пуног разумевања Христићевих стихова без испитивања интертекстуалних веза. Јован Христић је, такође, преводилац, па ће бити разматрани и његови преводи, али само у склопу његове поетике.

Међународни научни скуп Поетика Борислава Пекића

      У Институту за књижевност и уметност, у другој половини новембра 2008. године, одржан је међународни, мултидисциплинарни научни скуп “Поетика Борислава Пекића”. Борислав Пекић (1930─1992) један је од најзначајнијих српских писаца друге половине 20. века. Огледао се у различитим жанровима (роман, приповетка, дневничка проза, драма, есеј). Пекићево дело отворено је и полемично у свом иронијском духу, монументално и ерудитно, исписано уз велику имагинативну снагу. Постоји велики број научних радова и монографија посвећених поетици Борислава Пекића. Међутим, то дело је отворено и за нова теоријско-поетичка истраживања. Отуда се и јавља потреба за одражавањем међународног научног скупа о поетици Борислава Пекића на којем ће се расправљати о поетичко-теоријским аспектима везаним за све жанрове којима се овај писац бавио. На потребу научног скупа указује и чињеница да су бројни аспекти Пекићевог дела остали неистражени и недовољно протумачени. Планирани скуп допринеће целовитијем упознавању Пекићеве поетике и откривању значаја овог великог писца за историју српске књижевности друге половине 20. века.2008.

Поезија и поетика Јована Дучића

      Пројекат "Поетика српске књижевности 20. века", Института за књижевност и уметност у Београду и Општина Требиње, организoвали су научни скуп "Поезија и поетика Јована Дучића", од 5. до 7. априла 2008. године у Требињу.

2007.

Постсимболистичка Поетика Ивана В. Лалића

      У библиотеци Института за књижевност и уметност 25. и 26. априла организован научни скуп «Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића» у оквиру пројекта «Поетика српске поезије друге половине 20. века».
      Једна од најважнијих смена поетичких парадигми у српској поезији десиле су се средином прошлог века, а пратиле су је широке и дуготрајне полемике. Тада су се формирали неки од најкрупнијих песника, као што су Васко Попа, Миодраг Павловић, Стеван Раичковић, Иван В. Лалић. Бранко Миљковић, Борислав Радовић и Јован Христић. Ови песници моделују нову визију света и човековог положаја у модерној култури. Изражајна средства, обликовни поступци, однос према култури и културноме наслеђу, као и свест о самом песничком чину, међу најбитнијим су елементима њихове поетика. Проучавањем њихових поетика откривамо развојну логику српске поезије друге половине прошлога века.
      До сада су у оквиру већ закљученог пројекта Поетике српске књижевности објављени зборници о Васку Попи и Бранку Миљковићу. У оквиру новог пројекта, Поетика српске поезије друге половине 20. века, први научни скуп је посвећен поетици Ивана В. Лалића.

Представљање родних идентитета у балканским књижевностима и културама

      Међународни научни скуп, Београд, Институт за књижевност и уметност, 29-30. новембар, 2007. Пројекат: „Савремене књижевне теорије и њихова примена: нове дискурзивне праксе књижевнотеоријских проучавања“
      У последњих тридесет година родне студије су, заједно са студијама културе, и постколонијалним студијама, показале као један од најплодотворнијих теоретских дискурса у контексту новог промишљања проблема идентитета и различитих политика његовог представљања који се налазе у фокусу интересовања савремених филозофских и књижевнотеоријских проучавања. Постструктуралистичка дебата о "смрти субјекта", вишедеценијска полемика о “постмодерном стању” савремене цивилизације, и, пре свега, Деридина критика метафизичке традиције и логоцентричко-универзалистичког поретка западне филозофије довеле су у питање есенцијалистичку дефиницију идентитета као дате, онтолошке суштине, истичући да се појам “идентитета” увек већ конституише одредјеним језичким, уметничким, културолошким, социолошким и политичким дискурзивним праксама којима се демонстрирају различите политике репрезентације друштвено пожељних / непожељних облика идентитета.

2006.

Слика о другом у балканским и средњоевропским књижевностима

      Научни скуп под овим насловом одржан у Београду 8. и 9. децембра 2005. Овај скуп представља део ширих научних истраживања која се односе на моделовање и функционисање свести о себи и о другима, у којима учествују Катедра словенске филологије Универзитета у Познању, Институт за књижевност и уметност у Београду, Институт за књижевност Бугарске академије наука у Софији и Одсјек за славистику Филозофског факултета у Загребу. Први научни скуп из ове области под насловом Категорија «свој –туђ» у словенским књижевностима и културама већ је одржан у Познању 2003. године, а у наредним годинама очекујемо научне скупове у Софији и Загребу.
      Научним скупом Слика о другом у балканским и средњоевропским књижевностима желимо да осветлимо проблем свести о себи и о другом на књижевној грађи насталој на простору на коме се, често на узбудљив и драматичан начин, суочавају и прожимају различите антрополошке, цивилизацијске и културне карактеристике различитих људских заједница. Додири и мешање словенске, оријенталне, медитеранске и средњоевропске компоненте на овом простору у пуној мери показују како слика о другом на једној страни постаје важан инструмент сопствене идентификације, а на другој израста и обликује се као посебна култура заједничког живота у којој нестају обриси посебности и стварају се претпоставке сличног или чак истог менталитета у коме атрибути свога и туђега губе антагонистички карактер и добијају нови квалитет.

Поетика Милана Ракића

      На пројекту «Формирање поетике модерне српске књижевности» предвиђено је да последње, 2005. године, заједничка истраживања буду посвећена поетици Милана Ракића. У српској модерни Ракић има кључно место песника који на плану поетике означава прелаз од парнасовства на симболизам. Отуда су савремени критичари – Јован Скерлић, Богдан Поповић и Перо Слијепчевић – Ракића по правилу истицали због савршенства песничке вештине. Систем римовања, опкорачење стиха пренос из строфе у строфу, однос између стиховнога и синтаксичког сечења или сегментовања, као и склапање композиције лирске песме, све је то Милан Ракић обављао са мером и дисциплином које дотад у српској поезији нису било.