Четрдесет година постојања Института

 

     Године 2002. навршило се четрдесет година постојања Института. Тим поводом директор др Миодраг Матицки објавио је у часопису Књижевна историја (XXXIV, 2000, бр. 116-117, стр. 5-15) текст под насловом «Институт за књижевност и уметност 1962-2002») у коме је резимирао дотадашњи рад Института. Дајемо у скраћеној верзији а) историјат настанка пројеката Института и б) преглед резултата рада у овом периоду.

Историјат настанка пројеката Института

     Први пројекат Института, којим је руководио Војислав Ђурић, био је »Свеске-резонирана наша и страна теоријска мисао у часописима» (1963-1974) у оквиру које је урађено и објављено 13 томова свезака. Прве велике значајне резултате рада у Институту добијамо у зборницима радова о Андрићу и Крлежи. Под руководством Војислава Ђурића од 1965. године почиње рад на »Речнику књижевних термина«, који од 1968. године преузима Зоран Константиновић. Речник је објављен 1985. године. Од 1975. године теоријска истраживања заснована су као посебан пројекат, прво под именом »Теорија књижевности«, а потом »Теорија књижевности: савремене теорије и њихова примена«. До 1995. године пројектом руководи Зоран Константиновић, а након тога Милослав Шутић. Дугорочна посебна тема пројекта јесте »Књижевни родови и врсте – теорија и историја«.
     Под руководством Мирослава Пантића 1965. године заснован је пројекат »Библиографски приручник за историју југословенских књижевности«, касније »Изучавање историје југословенских књижевности«. На овом пројекту изучавана је архивска грађа за историју југословенских књижевности, припремане су библиографије књижевних часописа, листова, алманаха и календара, урађен је и преглед библиографија из области књижевности и критичка библиографија историја књижевности српскохрватског језичког подручја. Из овог пројекта који је окончан 2001. године, временом ће се азгранати пројекти на којима је изучавана историја српске књижевности, српска књижевна периодика, српске књижевна критика и историја српске драме.
     Од 1970. године из овог пројекта израстао је пројекат »Историја српске књижевне периодике« којим је у почетку руководио Александар Петров, а потом га је од 1982. године преузео Миодраг Матицки који њиме руководи и данас. Група аутора са овог пројекта приредила је 1984. године приредила публикацију »Српска књижевна периодика (1768-1941) – попис и други прилози« у којој су утврђена начела рада на изучавању периодике. Посебна тема овог пројекта јесте »Летопис културног живота 1791-1941« који се ради на основу резониране библиографије прилога из периодике. Од 1995. године у оквиру овог пројекта заснован је рад на теми »Књижевност Старе и Јужне Србије до Другог светског рата« којом је руководио Владимир Цветановић.
     Од 1971. године у Институту је заснован посебан пројекат »Српска књижевна критика« који од 1996. године траје под именом »Српска књижевност 20. века« којим је до 2001. године, када је окончан, руководио Предраг Палавестра. Из пројекта »Српска књижевна критика« 1976. године издвојен је краткорочан пројекат (до 1980. године) »Социјалистичка традиција у српској књижевности« којим је руководио Димитрије Вученов.
     Од 1972. године из основног пројекта »Библиографски приручник...« издвојен је краткорочни пројекат «Критичка историја српске драме« којим је руководила Марта Фрајнд.
     Од 1972. године у Институту је устројен пројекат »Компаративно изучавање српске књижевности« којим је до 2001. године руководио Никша Стипчевић, а након тога Мирјана Дрндарски.
     Године 1990. покренут је пројекат »Поетичка изучавања књижевног наслеђа« (садашњи назив пројекта: »Поетика српске књижевности«) којим руководи Новица Петковић.

Преглед резултата рада Института

     Резултатирада Института најбоље се виде на основу објављених радова. У досадашњем периоду објављено је преко 230 посебних издања и свеске часописа за књижевност »Књижевна историја« који излази 31 годину. Као издавач Институт је посебно препознатљив и цењен по едицији »Посебна издања« у којој је до сада објављено 25 зборника. У овим књигама темељно су осветљена књижевна дела најзначајнијих српских писаца и књижевних критичара од 18. до краја 20. века, као и поједине епохе, значајне области компаратистике, парадигматски жанрови српске литературе или запостављене регије српске књижевне баштине.
     Од приручника издваја се »Речник књижевних термина«. Ова књига енциклопедијског типа подразумевала је истраживачки рад пре свега на грађи српске књижевности. Оцењена је као један од најбољих и најуспешнијих речника књижевних термина у Европи.
     Десетак објављених зборника из области теорије књижевности издвајају се по томе што су у њима праћене савремене оријентације светске теоријске мисли, што садрже истраживања заснована на проучавању најзначајнијих теорија и њиховој примени на дела српске усмене и писане литературе. Овоме треба додати 4 зборника »Књижевни родови и врсте – теорија и историја« у којима је обухваћена жанровска проблематика у нашој и страним књижевностима.
     Едиција »Српска књижевна критика« у 25 књига, у којој је обухваћен најзначајнији део српске књижевне критике од њених почетака до 1941. године, са пропратним студијама које у хронолошком следу чине својеврсну историју српске књижевне критике, незаобилазна је литература за све који изучавају српску књижевност. У 8 зборника посвећених поетици српске књижевности изнети су најзначајнији резултатати истраживања поетичких парадигми наше литературе.
     Едиција »Историја српске књижевне периодике« којом се на једном месту обједињују укупна изучавања књижевне периодике од 1767. до 1941. године (до сада објављено 15 књига), основа је темељне историје српске књижевне периодике и својеврсна реконструкција летописа културног живота у 19. и 20. веку.
     »Библиотека усмене књижевности« са 12 до сада објављених књига прихваћена је као научно издање »сабраних усмених дела нашег народа«. Њом се битно заокружује корпус народних умотворина који је установио Вук Караџић.
     Од 1976. године, као периодичну публикацију у којој искључиво објављује резултате рада на пројектима који се у њему остварују, Институт издаје »Годишњак« у серијама посвећеним основним правцима истраживања: »Компаративна изучавања српске књижевности« (3 тома), »Историја књижевности« (4 тома), »Теоријска истраживања« (10 томова), »Поетика изучавања књижевног наслеђа« (2 тома).
     Институт од 1991. године издаје часопис за науку о књижевности »Књижевна историја«. Одговорни уредник до 2003. године био је Душан Иванић, а потом Миодраг Матицки. Часопис прати основне токове науке о књижевности: изучавање историје књижевности, теоријска, компаративна и поетичка истраживања.
     По броју објављених наслова (228 посебних издања и 30 свезака »Књижевне историје«), добијеним наградама за поједине књиге, присуству у јавности, високо квалификованој структури научних кадрова, сарадњи са сродним установама и славистичким катедрама код нас и у свету, по томе што око својих пројеката успешно окупља многе екипе научних радника и изван научних установа и факултета - Институт за књижевност и уметност је у досадашњем раду стекао значајан углед у групи института у којима се изучавају националне научне дисциплине.