Новости

Представљена библиотека „Српско усмено стваралаштво“

18.9.2012

 

ОКРУГЛИ СТО ВУКОВЕ ЗАДУЖБИНЕ
И ИНСТИТУТА ЗА КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ

Представљена Библиотека Српско усмено стваралаштво
научноистраживачког пројекта Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду
Института за књижевност и уметност

Почев од 1999. године, Вукова задужбина у дане Вуковог сабора, у свом Дому, организује округле столове о значајним питањима из области писма и језика, књижевности, културе, фолклористике, односа према традицији. У расправи су учествовали истакнути научни, културни и јавни радници. Њихова излагања објављивана су у Даници, листу Задужбина, а о неким расправама објављени су и посебни зборници: Актуелност Вукових порука (2009) и Творци српског књижевног језика (2011).

Овогодишњи округли сто одржан је 10. септембра 2012. године. На њему је представљена Библиотека Српско усмено стваралаштво научноистраживачког пројекта Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за књижевност и уметност.

Седници је председавао и водио расправу проф. др Бошко Сувајџић, који је уједно и члан Управног одбора Вукове задужбине и Одбора Вукове задужбине за доделу награда у науци. У уводној речи професор Сувајџић је истакао да се Пројекат Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за књижевност и уметност у Београду бави проучавањем усмене традиције као битног елемента националног културног наслеђа, узимајући у обзир најширу културолошку матрицу која укључује социолошка, етнолошка, етнографска, историјска и друга проучавања. Нагласио је да су битан аспект овог пројекта компаративна проучавања усменог стваралаштва у јужнословенском, балканском и европском контексту. Посебно су драгоцена упоредна истраживања фолклора јужнословенских народа, која показују заједничка историјска исходишта, правце и токове развоја усменог стваралаштва, али и особености сваке културе понаособ.

До сада је одржано 13 oкруглих столова: Срби у свету (1999), Српски језик данас (2000), Вуково дело и савремени однос према традицији (2001), Народна архитектура данас (2002), 150 година од штампања Вукове књиге Српске народне приповијетке (2003), Обнављање српске државе – Устаничка Србија 1804 – 1815. (2004), Књижевно дело Стевана Сремца у другим медијима (2005), Романсирање историје (2006), Српски језик и речници (2007), Актуелност Вукових порука (2008), Култура језика (2009), Научни скуп Творци српског књижевног језика (2010) и Задужбинарство код Срба данас (2011).

Усмено стваралаштво, рекао је професор Сувајџић, изузетно је комплексан сегмент историје, обичаја и живoта српског народа, јер оно представља не само најстарији вид исказивања његовог погледа на свет, него је и активни елемент традицијске културе, сложеног механизма ,,историјског памћења”, особених путева изграђивања песничког језика.

На Пројекту Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду Института за књижевност и уметност у Београду, чији је оснивач проф. др Ненад Љубинковић, 2006. године проф. др Снежана Самарџија покренула је Библиотеку „Српско усмено стваралаштво“ у оквиру које су објављене следеће књиге: Бранко Златковић, Први српски устанак у говору и твору (2007); Бошко Сувајџић, Иларион Руварац и народна књижевност (2007); Српско усмено стваралаштво, зборник радова (уредник Ненад Љубинковић, Снежана Самарџија, 2008); Немања Радуловић, Слика света у српским народним бајкама (2009); Ненад Љубинковић, Трагања и одговори. Студије из народне књижевности и фолклора I (2010); Ликови усмене књижевности, зборник радова (уредник Снежана Самарџија, 2010). У штампи је зборник Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (ур. Бошко Сувајџић, 2012).

Библиотека обухвата научне монографије и тематске зборнике који се баве односом усмене књижевности и националне историје; усменим стваралаштвом српског народа у јужнословенском и балканском контексту; интеркултурним везама и међусобним утицајима; књижевноисторијском систематизацијом грађе расуте по периодици 19. и 20. века; поетиком усмених облика (теоријско истраживање појединих усмених родова и жанровског система); усменим стваралаштвом у контексту фолклора (везе усмене књижевности са етнологијом, етномузикологијом, антропологијом итд.); транспозицијом фолклора у различите врсте уметности (везе усмене и писане уметности речи, народно стваралаштво и вајарство, сликарство, музика итд.).

Вредност и значај Библиотеке показује податак да су две књиге из ове едиције овенчане престижном наградом Вукове задужбине за науку, и то Иларион Руварац и народна књижевност Бошка Сувајџића (2007) и Трагања и одговори I Ненада Љубинковића (2010).


Oкругли сто Вукове задужбине и Института за књижевност и уметност

Посебно је значајно што се у објављеним монографијама и тематским зборницима од 2006. године до данас обрађује мало позната и до сада недовољно проучена грађа из периодике, документаристичке и историографске литературе 19. и 20. века.

Усмено стваралаштво прати процес настајања модерне српске државе у 19. веку. Посебно се издваја жанр анегдотског казивања као врста усмене публицистике која бележи и подвргава критичком суду јавности и проби времена поступке знаменитих историјских личности у том процесу.

Савремена теренска истраживања усмерена су како на прикупљање фолклорне грађе, тако и на сагледавање стања традицијске културе у целини, односно различитих нивоа њених трансформација у савременим оквирима. Теренски записи погодни су и за различите видове секундарне анализе (етномузиколошка, етнолошка, антрополошка, лингвистичка и сродна истраживања).

Пројекат Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду тежи духовном сабирању усменог стваралаштва српског народа са циљем да покаже његову вредност у националној култури, али и вредност плодног укрштања и мешања култура народа у региону и на ширем простору, закључио је професор Сувајџић.

Славко ВЕЈИНОВИЋ