Новости

Izveštaj sa radionica „Aritmetika i književnost“ i „Geometrija i književnost“

6.4.2020

 

Od 17. do 20. februara 2020. godine u Zadužbini „Dositej Obradović“ i u Institutu za književnost i umetnost realizovne su dve radionice „Aritmetika i književnost“ i „Geometrija i književnost“ u okviru međunarodnog projekta Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu RETHINKING THE IMPACT OF LIBERAL ARTS.

ARITMETIKA i GEOMETRIJA su od antičkih vremena bile deo studijskog kanona koji se sastojao od sedam predmeta tzv. Septem artes liberales. Osnovno naučno trojstvo ili trivium činile su dijalektika, retorika i gramatika kao discipline neophodne za savladavanje znanja i veština potrebnih za uspešnu jezičko-logičku argumentaciju. Ove tri nauke predstavljale su predvorje naučnog hrama Septem artes liberales u čijem centru se nalazio naučni kvartet Quadriviumu, sačinjen od četiri matematičke discipline – astronomije, aritmetike, geometrije i muzike. Realizacijom radionica posvećenih aritmetici i geometriji zaokružen je trogodišnji projekat koji se realizovao pod pokroviteljstvom Nemačke mreže za akademsku razmenu (DAAD) i koji je imao za cilj da preispita odnos između humanističkih i prirodnih nauka u savremenom društu kao i ulogu ovih osnovnih nauka u rešavanju zadataka koje savremeno doba pred njih postavlja. Sadržaj projekta razvijao se u sklopu dvojnih master studija „Kulturna i intelektualna istorija između istoka i zapada“ (Cultural and Intellectual History between East and West) Instituta za slavistiku Univerziteta u Kelnu, a program je osmislila i projektom rukovodila dr Dragana Grbić.

U prepodnevnim časovima program se realizovao u prostorijama Zadužbine „Dositej Obradović“, a u poslepodnevnim časovima se rad odvijao u Institutu za književnost i umetnost.

Okupljene učesnike je najpre pozdravio direktor Instituta dr Bojan Jović, nakon čega je usledila radionica prof. dr Tanje Rosić sa Univerziteta Singidunum i spoljne naučne saradnice Instituta za književnost i umetnost. Ova interaktivna i interdisciplinarna radionica bila je posvećena geometrijskom čitanju narativa u romanu Aleksandra Hemona i analizi grafika holandskog umetnika Mauricijusa Eshera. Na ovo izlaganje odlično su se nadovezali referati master studentkinja i doktorantkinja Univerziteta u Kelnu i Univerziteta u Beogradu, koje je pratila izuzetno dinamična diskusija svih učesnika u projektu. Lena Romanjuk je takođe analizirala Esherove grafike kroz prizmu matematičkih odnosa, a Tara Asadi-Mogadam je govorila o Albaharijevom romanu „Gec i Majer“ sa aspekta simbolike brojeva. Izlaganja doktorantkinje Tamare Tanasijević i Lidije Kalojeve bila su posvećena ruskim temama – jednom eseju o arhitekturi V. Titova, odnosno radovima Borisa Raušenbaha.

Program je zvanično zatvoren zanimljivom radionicom posvećenom funkciji brojeva u poeziji Ivana V. Lalića, koju je za studente priredila viši naučni istraživač Instituta za književnost i umetnost i posvećeni proučavalac ovog srpskog klasika, dr Svetlana Šeatović. Studenti su mogli kroz analizu pažljivo odabranih primera iz nekoliko zbirki Lalićeve poezije, čitane i u originalu i u engleskom prevodu, da sagledaju specifičnost poetike Ivana V. Lalića i da se upoznaju sa kompleksnom numeričkom problematikom u njegovom opusu poreklom iz antičke, vizantijske i narodne tradicije. Sa posebnim osvrtom na kompleksnost ciklusa Lalićeve poezije sasvim primereno okvirnom naslovu obe radionice posvećene matematici zvanično je završen ovaj međunarodni program koji je imao za cilj da poveže mlade slaviste sa Univerziteta u Kelnu sa ekspertima iz Beograda i da ojača veze između dve akademske sredine.