Новости

Međunarodni naučni skup o Tinu Ujeviću

28.5.2018

 

U okviru projekta „Srpska književnost u evropskom kulturnom prostoru“ Institut za književnost i umetnost iz Beograda i Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu organizuju dvodnevni međunarodni naučni skup „A(tra)kcija Ujević : avangarda, angažman i revolucija u delu Tina Ujevića“, koji se održava 31. maja i 1. juna 2018. godine u biblioteci Instituta za književnost i umetnost.

Ove godine navršava se 127 godina od rođenja Tina Ujevića, autora koji je pre nešto više od veka počeo da objavljuje prve tekstove i koji je svojim delovanjem obeležio, između ostalog, i srpsku i hrvatsku kulturu. Ujević je pesnički rad započeo u senci velikanâ, pre svega A. G. Matoša, da bi se potom oblikovao u jedan od najoriginalnijih autorskih glasova u međuratnoj književnosti. Prošle godine navršilo se i stotinu godina otkad je objavljena Svakidašnja jadikovka (1917), odnosno otkad su se pojavili prvi važniji Ujevićevi tekstovi. Podstaknuti idejom da nam godišnjice pomažu da, vraćajući se nezavršenim pletivima prošlosti, razumemo i iskažemo vlastiti prostor i vreme – pozivamo vas na skup posvećen stvaralaštvu ovoga autora.

Cilj skupa jeste pokretanje kritičkog diskursa o Ujevićevom delu i nasleđu u književnom, kulturnom i društvenom kontekstu, s posebnim naglaskom na dosad nedovoljno proučene delove autorovog opusa. Time u prvom redu upućujemo na njegov slabije istražen prozni opus (eseje, feljtone, autobiografske i dnevničke zapise, polemike, pisma, kritike itd.). Držimo da je istovremeno i s tim u vezi potrebno revidirati dosadašnje stavove o piščevoj pesničkoj poetici u celini. Tin Ujević pesnik je visoke samosvesti, inovativnog jezičkog izraza i raznovrsnog formalnog repertoara, u neprestanom dijalogu s pesničkim nasleđem i s vlastitim vremenom.

Međudržavna saradnja dve institucije u organizaciji ovoga skupa proizilazi iz nastojanja da se književno delo Tina Ujevića interpretira iz perspektive bliskih, ali opet različitih filoloških tradicija, te da se stvaralaštvo ovoga autora kulturno i društveno-istorijski kontekstualizuje na prostoru na kojem je nastalo i na kojem traje. Tako će nas, između ostalog, zanimati Ujevićevo mesto i značaj njegovog stvaralaštva u međuratnim godinama na širem jugoslovenskom kulturnom prostoru, njegova interakcija s istaknutim imenima književnog i kulturnog polja, književnicima i književnim pokretima, poput modernističkog i nadrealističkog kruga. U celini gledano, Zagreb, Beograd i Sarajevo, važne koordinate Ujevićevog literarnog, intelektualnog i političkog života, mogu poslužiti kao savremene metafore njegove recepcije i predstavljati dodatan korak u sagledavanju interkulturne razmene na (post)jugoslovenskom prostoru.

Preuzmite program skupa