Новости

Izveštaj sa naučnog skupa „Pesnički zavičaj Desanke Maksimović“

23.4.2018

 

Od 13. do 14. aprila 2018. godine u organizaciji Instituta za književnost i umetnost (projekat: Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti 20. veka), Zadužbine „Desanka Maksimović“ i Dučićevih večeri poezije, u Trebinju je održan skup „Pesnički zavičaj Desanke Maksimović“.

Reč je o jedanaestom skupu koji zajedno organizuju Institut za književnosti i umetnost i Dučićeve večeri poezije. Time je ova duga i plodotvorna saradnja, čiji je cilj jačanje kulturnih veza između republike Srbije i Republike Srpske, zakoračila u drugu deceniju svog postojanja.

Pored obeležavanja navršene decenije saradnje, ovogodišnji skup obeležili su jedan jubilej i jedan kuriozitet, naime, planirani zbornik posvećen stvaralaštvu Desanke Maksimović trebalo bi da bude 25. u bogatoj ediciji Poetička istraživanja. Reč je, takođe, o prvom skupu i zborniku posvećenom jednoj pesnikinji, čime Desanka Maksimović postaje prva žena u ovoj dugoj i plodnoj ediciji.

Skup su otvorili gradonačelnik Grada Trebinja Luka Petrović, rukovodilac projekta „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti dvadesetog veka: nacionalni i evropski kontekst“ i jedna od urednica zbornika Svetlana Šeatović, direktor Instituta za književnost i umetnost Bojan Jović i upravnik Zadužbine „Desanka Maksimović“ Bojan Ðorđević.

Otvaranju skupa u svečanoj sali prisustvovalo je mnogo poklonika pisane reči i poštovalaca neprolaznog dela Desanke Maksimović: pored brojnih novinara vodećih medija iz Srbije i Republike Srpske, na ceremoniji otvaranja bili su i učenici osnovnih i srednjih škola, kao i viđeniji ljudi grada Trebinja.

Kao i obično kada je reč o skupovima i zbornicima u okviru edicije Poetička istraživanja, probrani učesnici, profesori univerziteta i naučni radnici, nastojali su da pruže sintetički pogled na poeziju ove plodne književnice, ali i da osvetle njen opus iz dosad neposmatranih uglova i tako otvore puteve za nova čitanja i revalorizacije.

Govorilo se o Desanki Maksimović i njenom položaju u celokupnom srpskom pesništvu dvadesetog veka, kao i njenom posebnom položaju u posleratnom modernizmu. Osvetljeno je i rodoljubivo pesništvo ove dugovečne pesnikinje, njen odnos prema pamćenju i zaboravu i prema određenim epohama naše književne istorije. Istražene su takođe i pesme u prozi iz rukopisne zaostavštine pesnikinje, kao i varijantnost, odnosno geneza njenih pojedinih pesama. Posebna vrednost skupa bili su referati posvećeni poeziji za decu Desanke Maksimović, čime se pokazuje da ova zapostavljena oblast književnosti zadobija sve veću pažnju ozbiljnih književnih proučavalaca. Desanka Maksimović dovodila se i u kontekst drugih književnosti: onih bliskih, kroz poređenje sa Ivanom Goranom Kovačićem, kao i dalekih – kakva je japanska – kroz razmatranje haiku formi u njenom pesništvu. Stvaralaštvo ove poetese bilo je osvetljeno i sa stanovišta specifičnih tema koje dosad nisu bile u fokusu proučavanja, poput poetske entomologije ili motiva vitezova i viteškinja.

Opšti zaključak skupa je da je Desanka Maksimović pesnik koji predstavlja izazov za tumače jer je njena poezija nastajala u širokom rasponu prve i druge polovine dvadesetog veka, u blizini različitih poetičkih usmerenja, od avangarde do posleratnog modernizma, pri čemu je pesnikinja uvek uspevala da ostane svoja i sačuva autentični glas i izraz.

Kao i svake godine od uspostavljanja saradnje, učesnici skupa nisu došli praznih ruku: na dar Trebinju doneli su rezultat prošlogodišnjeg skupa: zbornik posvećen poeziji Milutina Bojića. Reč je o jubilarnom, desetom zborniku koji je nastao u saradnji Dučećevih večeri poezije i projekta „Smena poetičkih paradigmi u srpskoj književnosti 20 veka“. Ova kolektivna monografija osvetlila je pesničko i dramsko stvaralaštvo velikog pesnika na do sada jedinstven način: predstavljajući nam, pored pesnika „Plave grobnice“, i jednog nepoznatog Bojića, autora erotske poezije i avangardnih postupaka. Zbornik je promovisan u Muzeju Hercegovine uz prisustvo publike kojoj su Dučićeve večeri poezije svojevrstan kulturni praznik. Nakon promocije, domaćini su organizovali prigodan koktel gde se služilo dobro hercegovačko vino i gde su nastavljeni razgovori o Dučiću, Bojiću, Desanki i poeziji uopšte.

U Domu kulture Trebinja, kao kruna Dučićevih večeri, organizovana je Svečana akademija povodom 75-godišnjice Dučićeve smrti. Tom prilikom rukovodilac projekta Svetlana Šeatović obratila se mnogobrojnoj publici probranim rečima koje su svojevrsni omaž gradu Trebinju. Ona je, osim o Dučiću, govorila i o mističnom Leotaru, Desanki Maksimović, Vojislavu Iliću kao i saradnji koju edicija Poetička istraživanja neguje sa Trebinjem već punih jedanaest godina.

Boravak u Trebinju iskorišćen je i da se još više učvrsti saradnja Instituta za književnost i umetnost i Dučićevih večeri poezije, kao i da se definišu buduće aktivnosti na kulturnom povezivanju srpskog naroda sa obe strane Drine. Rukovodilac projekta Svetlana Šeatović i direktor Instituta Bojan Jović najavili su sa gradonačelnikom Trebinja temu budućeg skupa koji bi trebalo da se održi dogodine na Blagovesti – poezija Vojislava Ilića.

S obzirom na to da značajna veza između Instituta za književnost i umetnost i Dučićevih večeri poezije proslavlja svoj jubilej i ulazi u drugu deceniju postojanja, razmotreni su i modeli koji će ovu saradnju osvežiti u budućnosti i omogućiti promovisanje naučnih rezultata i kulturnih veza široj publici. Pored dosadašnjih promocija zbornika i književnih večeri, dogovoreno je da sledeće godine profesori univerziteta i naučni radnici održe niz predavanja u trebinjskim osnovnim i srednjim školama.

Na samom kraju učesnici skupa zaključili su da je ovogodišnji susret u potpunosti uspeo, da je protekao u radnoj i podsticajnoj atmosferi, da je poezija Desanke Maksimović sagledana iz najrazličitijih uglova i da će zbornik koji se očekuje, posvećen ovoj pesnikinji, biti dostajan nastavljač niza edicije Poetička istraživanja.

Urednice skupa i zbornika su Svetlana Šeatović i Zorana Opačić. Saopštenja su podneli: Jovan Delić, Svetlana Šeatović, Aleksandar Jovanović, Bojan Jović, Bojana Stojanović Pantović, Marko M. Radulović, Predrag Petrović, Zorana Opačić, Jovan Ljuštanović, Staniša Tutnjević, Bojan Ðorđević, Mina Ðurić, Kajoko Jamasaki, Branko Vraneš. Kolege koje su bile sprečene da putuju, priložiće svoje radove za zbornik.

Više o skupu pročitajte na sledećim linkovima:
Slobodna Hercegovina, Radio Televizija Republike Srpske.